Из дела светог Теофана Затворника

Духовни отац

Као што новорођено дете не може да живи без мајке која се брине за њега, помно га чува и негује, тако су и новорођеноме у духу, ономе ко је тек обраћен, у почетку суштински неопходни неговатељ и нега, руководитељ и руководство (50, стр. 3).

Код почетника, унутра је – магла, као од смрадних испарења, која долази од страсти... и из загађених сила. Она постоји код свакога, више или мање густа, зависно од претходне порочности. Како да се у тој магли предмети разликују добро и тачно? Ономе ко лута у магли, предмети неретко делују већи и другачији. Тако се и ономе ко је тек отпочео са духовном делатношћу неизбежно много шта привиђа тамо где заправо ничега нема. Само опитно око може да га уразуми и да му објасни о чему се ради (68, стр. 196).

Руководитеља имате – то је ваш духовни отац. Њега вам је дао Бог, њему се обраћајте и њега у свему слушајте. Радујући се вашем послушању њему, Бог ће му, по вашој вери, говорити шта је за вас најприкладније... Његова реч је – заповест, а моја – савет (1, п. 132, стр. 139).

Руководитељ је – знак на путу, а путем свако треба сам да прође, гледајући пред ноге и са стране. Старац Пајсије Величковски... је читав живот тражио руководитеља и није га нашао. Али подвизавао се удвоје, утроје – па су се руководили међусобним саветима (1, п. 188, стр. 222).

Није сваки истински отац за сваког ученика, и није сваки истински ученик за сваког оца (50, стр. 23).

Није добро обраћати се за савете час овде, час онде. Богом одређени саветник свима је – духовник, а то је обично парохијски свештеник (3, п. 370, стр. 3).

Молите опроштај свих грехова. То благо за вас, изрећи ће ваш духовни отац. Размотрите читав свој живот, проверите све своје грехе према указивању заповести, па их чистога срца исповедите духовном оцу, са скрушеношћу и сузама, и уз обећање да ћете се убудуће уздржавати од сваког греха, великог и малог... (3, п. 371, стр. 4).

Све решавајте са својим духовним оцем и замолите га да буде строжи према вама. То вам је неодложна заповест (3, п. 371, стр. 5).

Духовник најпре може да буде руководитељ. Њега је боље не мењати (3, п. 489, стр. 157-158).

О своме духовном оцу не судите строго, јер не знате поуздано зашто се он тако непажљиво односио према вама (4, п. 694, стр. 153).

...Не мењајте духовника... Чак и да лежи на самртничком одру, а да је при свести... и тада је могуће исповедати се и та исповест ни за јоту неће изгубити своју снагу. Када вас он сам не одбија, зашто да га напуштате? Да поразговарате? Али о свему сте већ десет пута разговарали... Сада је и за вас и за њега довољно да кажете по једну реч. Јер познајете један другога. Када се појави потреба да поразговарате, он неће одбити да каже што треба, макар и са кратким предахом (1, п. 50, стр. 47).

Ако тамо код вас постоји поверљиво духовно лице, пре свега духовник, онда му поверавајте све што се у вама догађа, или све промене у свести и срцу, да се не би прикрао непријатељ, одевен у светлу и сјајну одежду. Туђи ум ће боље да расуди... показаће где се крије ђаво... и избавиће од невоље... док сопствени може да заведе, па да се ступи на криву стазу... (4, п. 697, стр. 158).

Ви сте – духовник. Купите нож – оштар, оштар – па га држите пред очима и што чешће посматрајте, свагда се сећајући закона по коме духовник треба да одсече језик ако некоме открије грехе који су му исповеђени, или ако направи ма какву алузију на основу које би се они могли наслутити. Ја имам основа да помислим како неки духовници чине такве ствари... Они не схватају какво зло долази од тога, то јест од ширења мишљења према коме духовници нису довољно дискретни: појавиће се непотпуне исповести, а понегде оне ће и сасвим престати (5, п. 916, стр. 198).

Да увече имате отворена врата за оне који имају потребу за вашом речју, то је у реду. Чуо сам да у Оптини Пустињи духовник дуго не затвара врата... те да му понекад долазе чак и у поноћ.

Ти послушници што долазе готово сваки дан, ако то чине због духовних потреба – нека долазе. Али са њима говорите увек само о духовним стварима и када кажете што је потребно, отпустите их. А када останете сами, исповедајте се Богу за све и молите Његово уразумљење за сваки конкретан случај (5, п. 924, стр. 209).

...Може ли се променити духовник? Теоретски одговарам: а ко вам брани? Та ствар је – ствар савести; свак иде код онога коме се открива његова душа. Видите како брзо и лако решење! Но, у пракси се може наићи на препреке, такође у вези са савешћу, и то не мале. Нећеш их прескочити, ма колики залет да ухватиш. Дугогодишњи духовник је одбачен. Зар ћеш преко тога прећи?! Када то примети, он ће се осетити ошамареним. Чија би савест ово издржала? Према томе, о промени нема ни говора.

Поставља се питање: шта чинити? Јер други говори слађе и душа се привија уз њега. Ја то не умем да решим. Осим, ево како: да одвојите духовника од саветника. Онај ко боље говори, нека буде саветник; а духовник – духовник. Изволите, сами решите ту ствар (4, п. 751, стр. 247).

Ни под каквим изговором не треба допуштати оно што смета духовном устројству. Зато човек и треба да има старца покрај себе. Најбоље је да за то постоји духовник. Мало-мало па се нешто догоди и треба се посаветовати. Савест ће тако бити спокојна. А овако се са разлогом мучи (8, п. 1454, стр. 190).

Истину вели Н., да данас нема правих руководитеља. Ипак, не треба остајати само са Светим Писмом и отачким делима. Неопходно је питати. Пајсије Њамецки је то решио овако: нека два или три истомишљеника направе савез, па нека руководе један другога и постављају питања један другоме, живећи у међусобном послушању, са страхом Божијим и молитвом, уз умерену аскетску строгост (5, п. 917, стр. 200).

...Онај духовни отац који различитим попуштањима или олаким праштањем грехова гаси дух ревности, или умирује и успављује оне који стоје у равнодушности, представља џелата и убицу ваше душе; јер постоји само један пут – тесан и мукотрпан (68, стр. 265).

Поредак у свему треба опрезно чувати, средства прилагођавати циљевима и увек бити спреман да се изађе у сусрет потреби, када снисхођење не доноси штету, а строгост није неопходна (4, п. 703, стр. 168-169).