среда, 13. мај 2009.

У припреми



Света ИПОМОНИЈА
– српска принцеза на византијском престолу,
мајка двојице последњих византијских царева

Предговор (радна верзија)

Чудесна је подударност да су почетак и крај Источног Римског Царства обележиле две свете царице-мајке Јелене и два њихова сина цара Константина. Једна је Јелена мајка великог римског императора Константина I, духовног оца Византије и оснивача Града над градовима, Новог Рима, који је касније по њему назван Константинополис. Друга Јелена, у монаштву Ипомонија, мајка је Константина XI, последњег господара Источног Римског Царства и византијског самодршца, који је смирено жртвовао живот на бедемима Константинопоља у тренутку када се хиљадугодишње царство после дуге агоније коначно срушило и када је древна престоница за дуге векове пала у руке иноверних. Поменута подударност била је и предмет врло старог пророштва: царство ће престати да постоји онда кад се на престолу поново нађе цар са именом Константин, чија ће се мајка звати Јелена. Но, о овоме ће пророштву нешто више речи бити касније, кад дође време.
Византијско царство се угасило тек када је његова мисија била испуњена. Наиме, након што су варвари заузели Рим и загосподарили над већим делом западне половине Империје, нова Константинова престоница на Босфору и источни део Царства, данас познат као Византија, преживели су још цео миленијум како би сачували најбоље плодове јелинско-римске цивилизације – оличене у јелинској философији и уметностима, те римском праву и државној идеологији – и предали их европским народима када су они сазрели да приме ово драгоцено наслеђе. За све то време грађани Константинополиса и други поданици Царства себе су и даље називали Ромејима – Римљанима.
Из дуге поворке ликова који су током 1.123 године седели на константинопољском престолу, један бисмо овде желели посебно да осветлимо: заборављени лик што нас посматра из сумрака царства чије је сунце већ увелико зашло и из примрака светости чији су зраци неугасиви – лик царице Јелене Палеологине. Мајка Константина XI, последњег императора Ромеја, и његовог старијег брата и претходника на престолу Јована VIII, царица Јелена, српска принцеза из породице Драгаш-Дејановић, изданак владарске светородне лозе Немањића, под старост замонашена са именом Ипомонија, готово шест деценија седела је на трону византијских царица. У животу православне Византије царица Јелена била је присутна у последњем и најтежем периоду (1391-1450. године), када је Источно Римско царство већ закорачило у други миленијум свога постојања.
Господарка Ромеја постала је удајом за Манојла II Палеолога, као једна од ретких царица словенског порекла и једина српског. Њен супруг, Његово величанство (Μεγαλοπρεπους) христољубиви император (автократор, самодржац) Манојло II Палеолог, владар и философ, био је надалеко познат по својој учености и образовању. Јелена, директна потомкиња српских владара Стефана Немање, Стефана Првовенчаног, краљева Уроша, Милутина и Стефана Дечанског, према бројним сведочанствима савременика, била украшена сваком сваком врлином, а понајвише благошћу и смирењем. Међу житељима Константинопоља царица је уживала изузетно и неподељено поштовање: историчар династије Палеолога и хроничар пада Византије Георгије Сфранцес назива је "светом госпођом", а отац ренесансе, философ Георгије Гемист Плитон за њу вели да је "добротом ограђена душа". Набрајајући врлине које је поседовала, оне које се иначе најређе јављају, будући патријарх Георгије Схоларије за њу вели да их је имала "готово једина међу људима", и назива је "најсветијом међу царицама".
Ми о царици Јелени – светој Ипомонији – знамо врло мало, може се рећи: готово ништа. Хајде зато да се потрудимо да на основу малобројних и рудиментарних података покушамо макар донекле да реконструишемо њен животопис. 

2 коментара:

Анониман је рекао...

Da li cete vi biti autor knjige ili se radi o prevodu, zborniku...?
S nestrpljenjem ocekujemo vase knjige. A nadamo se da cete malo cesce i ovde da se oglasavate.

Pozdravlja vas
Citalac.

Младен Станковић је рекао...

Најпре, иѕвињавам се што одговарам тек након 5 месеци, али још се не сналаѕим најбоље на интернету, па ми је изгледа већина коментара промакла.
Хвала на подршци.
Књига је скоро готова, надам се да ће иѕаћи на пролеће. Овога пута то ће бити углавном ауторски рад...