понедељак, 12. март 2012.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА


ПОСТ

Постове су установили Сабори свете Цркве, садејством Духа Светога, и њихово нарушавање сматра се за грех
Држање постова и посних дана неопходно је потребно. То није људска измишљотина: њих су, садејством Духа Светога, установили и озаконили Црква и Сабори, а темељ и Глава Цркве је Сам Господ наш Исус Христос. Он је Својој Цркви дао такву власт, да ко не послуша Цркву, нека буде као незнабожац и цариник (Мт. 18,17); апостолима, а преко њих и пастирима, рекао је још и ово: ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога Који је Мене послао (Лк. 10,16). Једино покајање може да избрише овај преступ...

Што се тиче разрешења поста понедељком, ми не можемо да вас умиримо, јер су Свети Оци одредили као обавезно правило за монахе да се понедељак не разрешава на мрсну храну; како бисмо онда ми могли да допустимо употребу такве хране? У овом случају закључак донесите сами. Јер то није врлина, него дужност. За врлину се добија награда, а за неиспуњавање дужности казна.

Пост треба да буде не само телесни него и духовни
Ево нас у предворју светог поста! Тим поводом желим вам све најбоље и саветујем вам да не постите само «постом телесним», него и «постом духовним», као што нас Црква позива овим поздравним речима пред свету Четрдесетницу; а од тога ћете се удостојити да задобијете и плод духовни.

...Приближио се и већ је готово наступио пост. Како да постимо? Телесни пост, тј. уздржавање од хране, не можемо да држимо онако како су држали наши оци и учитељи; али и ако бисмо га држали, каква ће корист бити без духовног поста, на који нас подсећа Црква: «постимо постом духовним, благопријатним Господу» и остало (стихира Триода). Дакле, сећајући се својих грехова, треба да се трудимо, као прво, да имамо срце скрушено и смирено (Пс. 50,19); затим, да не гледамо на туђе недостатке и да им не судимо, и пре свега да пазимо на своје страсти и да им не допуштамо да делују.
Желим вам да се подвизавате добрим подвигом, да «постите духовно и телесно, постом пријатним, богоугодним Господу»: затварајте двери келија пред људима, двери језика пред речима, и двери срца пред лукавим духовима.

Уздржаваући се од хране, треба да се уздржавате и од страсти.
Ми не треба да будемо телоубице, него страстоубице
Употребљавајте, у славу Божију, храну која може да ојача ваш организам, одређену типиком Цркве, која одговара периодима када се једе месо и када се пости. Не слушајте оне који вам саветују супротно – да се клоните употребе хране и пића. Према учењу Отаца Цркве, ми не треба да будемо телоубице, него страстоубице, то јест да истребљујемо страсти у себи: гордост и сујету, телесне похоте, среброљубље, гнев, завист, злопамћење, вређање ближњих и друго. А уместо тога у себи да засађујемо: љубав, кротост, смирење, милост, трпљење и друге хришћанске врлине, ојачане молитвом.

Треба да се трудимо да пост не буде бесплодан
...Провели сте једну седмицу светог поста. Слава Богу! Сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења (2. Кор. 6,2). Потрудимо се да нам не прође џабе, без да добијемо душевну корист. «Постимо постом пријатним, богоугодним Господу; јер овај пост је истински и благопријатана не само удаљавањем од хране, него и одвајањем од зла» (стих Посног Триода, 1. седмица)...

Господ нека ти да снаге да путем попришта поста прођеш побожно и смирено, напредујући у врлинама и духовном делању, што ти желиш и око чега се трудиш; такође, да стекнеш трпљење у ономе што те задеси.

Уздржањем тела обнавља се и душа
Променом у начину исхране и уздржањем тела обнавља се и душа. Свети Оци, покретани Духом Светим, установили су постове како ради наше душевне, тако и ради телесне користи.

Пост и молитва без смирења не доносе корист, него штету
Ја се не слажем са вама у вези са додавањем правила на (опште установљени) пост, због вашег слабог здравља, а и зато што се ви старате само око испуњавања количине, док за квалитет не марите; у оскудици и једнога и другога, замениће их смирење. А када уз њих нема миомириса смирења, онда нема никакве користи од њих, него се кроз сујету и умишљеност још и штета трпи.

Ми смо се данас удаљили са пута Отаца
...А. вас је угостила посном храном за коју се испоставило да је неукусна: но, ако се присетимо како су оскудну трпезу имали Свети Оци, бићемо и тиме задовољни. Оскудна храна не годи телу, али оживљава дух; шта да се ради, кад смо се далеко удаљили од тог пута? Само уз трпљење и смирење треба да се надамо на човекољубље Божије и да молимо да Он спасе нас убоге.

Може ли се током поста, када се налазимо у гостима, јести мрсна храна?
Ви се налазите у недоумици у вези са постом; у посети код родбине добићете мрсну храну, а ако тражите да вам припремају посну, бојите се да ћете себе ставити изнад других и тако се погордити. Питате шта вам је чинити у таквом случају? Ја вам не заповедам, него вам дајем следећи савет: по мом мишљењу, не треба да се бојите да од родбине затражите посну храну. То никако не значи да себе стављате изнад других. Ви испуњавате дужност и послушање Цркви – због чега бисте се онда гордили? Овако ће се наћи и други, који ће се угледати на вас. Ако пак будете јели мрсну храну, и други ће се повести за вашим примером, не марећи за то што греше; онда ћете бити двоструко криви – и за себе и за друге. Шта вас брига шта ће о вама да говоре – не обраћајте пажњу на то и будите спокојни. Ако ваши рођаци услед болести једу, то се може оправдати, но свакако, због тога им је потребно покајање. А ако једете мрсну рану само да бисте се сачували од говоркања, то је неумесно. Ви знате шта је Господ одредио за непослушност Цркви.

Расуђивање о разборитом провођењу поста ...Питате како да проводите свети пост у погледу хране? Уколико будете постили према Типику, сматрате да ће то бити неиздржљиво за Н. Н., ако се узме у обзир како тешке послове обавља и каквим је напорима изложен, па ће му понестати физичке снаге, иако он има намеру да се држи типика. На ово ћу вам рећи следеће: одредбе Цркве једнаке су за све, и код употребе хране сви су обавезни да их се придржавају, па ни ја не смем да противречим типику. Али треба имати расуђивање, које Свети Оци називају «некаквим оком душе и светиоником». Ово учи човека да остави неумереност и пође царским путем... Ако се и у овој ствари прихвати расуђивање, наћи ћете да они који су се удаљили од света лакше испуњавају овакву одредбу. Они се не баве ничим спољашњим, немају светске обавезе, поготово не јавне дужности и важне послове, па и када изнемогну, могу стати да предахну, и неће због тога одговарати. Они пак који имају важне обавезе и послове који не трпе одлагање, треба да учине снисхођење телу тако што ће га у посту окрепити храном. Ту не мислим на рибу, него на уље, јер храна која је припремљена са њим више јача организам него сухоједеније. Друга је ствар када се припремате за причешће Светим Тајнама Христовим – ту се и уље мора оставити. И у самим апостолским и отачким правилима речено је: «осим (у случају) слабости». А није ли то слабост, када тело изнемогне од поста, па није способно за извршавање важних обавеза? Када је реч о времену за узимање хране, такође треба водити рачуна о здрављу и снази тела. По свему судећи, није неумесно да се поступи онако како ви пишете.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар