уторак, 01. новембар 2011.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА

СМИРЕЊЕ

О, смирење! Ти си одећа Божанства
– каже свети Исак Сирин.

Христос – учитељ смирења
Питате како и одакле се научити смирењу? Сам Господ наш Исус Христос је рекао: научите се од Мене, јер Ја сам кротак и смирен срцем (Мт. 11,29). То је основа нашег учења – смирење. Свети оци, подражавајући то учење, и поред све своје светости сматрали су себе за горе од свих и ниже од сваког створења, томе они уче и нас. И јасно су показали, да где год се догодио пад, тамо је претходила гордост…
Тражите од мене савет: како савладати страсти и стећи смирење? Ваша жеља је добра, али треба уложити труд ради стицања смирења, треба одбацити и уништити гордост у себи и у сваком делу и речи смиравати се и сматрати себе за горег од свих. Када бисмо и могли нешто добро да учинимо, то не чинимо нашом силом, него помоћу Божијом. Господ нас је научио: кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10), и још је заповедио: научите се од Мене… (Мт. 11,29). Ето од Кога да се учите смирењу; оно вам дарује мир, а са њим лако можете савладати страсти, јер је самољубље и гордост основа свих страсти и њихов узрок. Њеним уништењем све страсти нестају, јер за сваку ћете страст наћи заповест Божију и, трудећи се да ту заповест испуните, лако ћете је, уз помоћ Божију, савладати.
...Чувај се гордих помисли – да си тобоже достојна. Имај на уму да су наша дела без смирења ништа. Сам Господ нам је показао узор смирења када је Својим ученицима опрао ноге, и када нам је заповедио да се научимо од Њега, јер Он је кротак и смирен у срцу. Зашто? Зато да бисмо пронашли мир душама нашим (Мт. 11,29). Колико је то само важно! И ко је био смирен? Цар славе! А Пречиста Дјева Богородица, какво је смирење имала када јој је објављено о зачећу Бога и Логоса, Сина Божијег, од Духа Светога, ради спасења људског рода. Она није помислила високо о себи, није се погордила, Она, која је заиста часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима; него се показала смиреном пред великим Архангелом: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк. 1,38). Потом је стала да велича Господа у духовној радости, говорећи: јер погледа на смирење слушкиње Своје (Лк. 1,48). Како узвишени пример смирења за нас грешне! Али и сви свети, који су ишли овим спасоносним путем, што су се више приближили Богу, то су боље видели колико су јадни и убоги; и у свим невољама и искушењима која су им се догађала у животу, увек су сматрали да их заслужују. Већ и самим тим ове невоље постајале су им подношљивијим.
Сама најузвишенија Љубав (Син Божији) обукла се у смирење нашег тела.

Како достићи смирење
У оваквој борби, или духовном рату, потребно је поуздано оружје, коме ђавоља сила не може одолети. Какво је то оружје? Свето смирење. Како га достићи? Постоје разни начини да га стекнемо.
Прво: испуњавање заповести Божијих, међу којима је и ово: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско (Мт. 5,3). Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10); научите се од мене јер ја сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29).
Друго: познавање својих немоћи. Свети Исак Сирин у 61-ој Беседи пише: „Блажен је човек који зна своју немоћ, јер је то знање за њега основа, корен и темељ сваког добра. Исто тако, нико не може постати свестан своје немоћи ако не буде мало искушан. И праведник, који не познаје своје немоћи, налази се у опасности…”. И опет: „Онај ко не познаје своје немоћи оскудева у смирењу, а ко оскудева у смирењу далеко је од савршенства и стално се налази у страху”…
Треће: сећање на пређашње грехе доноси тугу у срце и смирује душу.
Четврто: „од послушања се рађа смирење – пише свети Јован Лествичник – од смирења расуђивање, од расуђивања испитивање, а од овога прозорљивост”. И свети Касијан у Речи Леонтину игуману каже: „истинско расуђивање не долази другачије него од истинског смирења које снисходи, да не само оно што чиним, него и оно што тек помишљам откривам оцу, и да својој помисли ни у чему не верујем, но да у свему следим речи стараца и да верујем да су корисне”…
Пето: од Промисла Божијег допуштено је падање у страст, како бисмо боље осетили своју гнусобу, како бисмо се смирили и постали свесни да смо гори од сваког створења. О томе пише свети Григорије Синаит у глави 117-ој: „ако човек не буде остављен, побеђен, савладан, поробљен сваком страшћу и помишљу и духом побеђен, не добијајући ниоткуда никакве помоћи, ни од Бога ни од било кога другог, и готово очајан због свакојаких искушења – не може постати скрушен и себе сматрати за најмањег, последњег и слугу свих, некориснијег и од самих демона, онога који и треба да се мучи и буде побеђен. То је смирење које је од Промисла Божијег, кроз које се и друго и узвишеније даје”. За стицање служи још и свакидашње самоукоревање. Из овога видите да је веома опасно ићи путем добродетељи без смирења, са надом на себе. Постоје многи, како стари тако и савремени, примери оних који су због овога пали у прелест.

За стицање смирења потребни су време, подвиг и напор
Пажљиво прочитај двадесет пету поуку светог Јована Лествичника: тамо ћеш видети како само смирење може истребити страсти и дати снагу добродетељима, а и код светог Исака Сирина у 46-ој Беседи речено је да „смирење и без дела спасава човека, а дела без смирења не могу спасти”. Немој мислити да смирење можеш да стекнеш лако и без душевног труда, јер „оно је – по речима светог Петра Дамаскина – плод знања, а знање је плод искушења и невоља”. Зато не треба избегавати невоље послане од Бога, већ их треба примати са покорношћу и трпети их са самоукоревањем, и никако се не надати на своје молитве, ни на сузе које лакомислене доводе до гордости и сујете.
…Труди се да са спољним усагласиш и унутарње смирење. Сматрај себе за најгорег и последњег од свих, не говорећи то само устима, него придруживши и срце. Оно ће те учинити спокојним. Исто тако немој да мислиш да би то дело могло брзо да се заврши: оно захтева много времена, труда, одрицања од своје воље и разума, о чему је говорено и писано доста. Но без праксе неће бити успеха: много ћеш пута пасти, смирити се и устати, а оно ће бити утврђено тек онда, када потпуно спознаш своју немоћ и када се више не будеш ослањао на своја дела.
…Чудиш се што си, иако желиш да себе сматраш за најгору и недостојну њиховог друштва, истовремено ипак спремна да их презиреш; а када прекореваш себе због тога, савладава те помисао сујете. Из тога треба да схватиш да твој сасуд још не може да смести у себе миомирис смирења, него напротив, пада у смрад гордости; јер непријатељ и најмање твоје умишљене врлине употребљава као повод за сујету; не можеш истински да се смириш, а и како би могла за кратко време да се научиш тој уметности? Свети Григорије Синаит у 117. глави пише: "човек, ако не буде побеђен страстима и помислима и свим другим, не може да себе сматра за мањег и горег од свих, за грешнијег и од самих од демона; ово је нарочито смирење Промислом Божијим". Када видиш да те је победила нека страст, ти се и невољно спушташ у дубину смирења, и не усуђујеш се да било кога осудиш или презреш.
Твоје представе о смирењу су недовољне. Ти о њима можеш знати само теоретски из учења светог Јована Лествичника. Па и он, пишући о њему, сматра да не може да пружи довољно добро тумачење. Слично је и са светим Јефремом Сирином и авом Доротејем. Оно се најбоље разумева на делу, а до стицања смирења пут је још далек.
Читајући о смирењу ти си схватила да га још немаш, него да уместо њега у теби влада самољубље; желиш да научиш како да задобијеш смирење? Предстоје ти честе лекције из смирења – учи како да се смираваш када те прекоревају; но, ова небеска врлина се не стиче без напора, него је потребно много времена. Не достижући је пре ћеш увидети своју убогост и временом ћеш се смирити; чешће читај о смирењу и имај на уму да је оно пород искушења.
Смирење је велико оружје против непријатеља, но његово стицање захтева велик труд и одрицање. Узак је и тесан пут који води у вечни живот! (Мт. 7,14).
Кажете да немате плодове смирења, него вас уместо њега узнемиравају гордост и самоувереност. А како мислите да за тако кратко време стекнете смирење? То је највиши дар. О томе како се он задобија, поучавао сам вас у првом писму; то можете да прочитате и у књигама светих отаца о овој великој добродетељи. Када у потпуности будете испуњавали послушање према мајци, не уздајући се у свој разум, онда ће и цвет ове добродетељи да процвета. Но знајте да ће непријатељ добра, ђаво, многе насртаје усмерити на вас, како би вас отргнуо од овог спасоносног подвига.
Смирење је једино непобедиво оружје против свих ђавољих подвала, но није лако достићи га, а за оне који живе у свету оно је тим пре недостижно. Чак и ако укоревате себе речима, не треба у њих да се уздате ако нисте стекли истинско смирење срца.
Поука о покајању вас је дубоко дирнула, желели бисте да сахраните своју вољу и васкрснете смирење, па одмах питате: како то да постигнете? Да ли бих могао да вас научим томе? Када је за учење било које вештине и уметности потребно много времена и напора, колико више времена и самоодрицања захтева ова уметност над уметностима? Молите се Богу да вам помогне да са вером читате учење Светих Отаца, и приморајте се да га према својим могућностима и снагама остварујете и на делу, да у свему спознајете своју немоћ и да се смиравате – па ћете добити помоћ Божију. Следити покрете свога срца кроз мисли, речи и дела – то је веома добро. Тако ћете, можда, убрзо постати свесни своје убогости и осетити смирење.

Смирење – божанска наука коју могу да уче сви
Како смо ми далеко од смирења! А оно би оборило све стреле лукавог. Ваља учити ову Божанску науку. Не треба ићи на универзитете, нити на академије и трошити новац за то. И сиромашан и богат, сви имају право и могућност да се уче овоме дару. Научите се од Мене… (Мт. 11,29). Не будимо неверни према речима Господа нашег Исуса Христа, него се окористимо и почнимо да учимо, увек је право време за то. Не само оне који су дошли у трећи, него ни оне који су дошли у једанаести сат Он не одбацује, већ их прима и једнаку им награду даје.

Смирење не види себе
Кад будеш следила учењу Светих Отаца, твоји ће хирови бити уништени. Не само да нећеш мислити да их немаш, него ћеш просвећеним очима видети своје грехе, којих је као песка морског. Знај да смирење није у томе да видиш да си смирена. Прочитај о томе код светог Јована Лествичника, авве Доротеја и светог Петра Дамаскина.

Знаци истинског смирења
Они који су сасвим немоћни (стари, болесни), нека обрате пажњу на речи светог Јована Лествичника: „ко је немоћан телом, нека иде путем смирења, јер неће наћи друго средство за спасење”.
Знак смирења и гордости нека ти буде ово: гордост зазире од свих, укорева их и види њихову лошију страну, док смирење види само своје зло и не усуђује се да икоме суди.
…Ова добродетељ (смирење) презрена је и мала по имену, а велика и значајна по дејству, и толико силна, да по речима светих отаца онај ко је смирен никада не пада. Где је смирење, ту је и љубав – они су нераздвојни; но кад се плашимо приговора, кад се бојимо грдњи, кад не трпимо увреде – још смо далеко од тих добродетељи.
Ако је човек још недорастао у пажњи и трезвености и плачу душе која је Богом очишћена од страсти, нека притекне под покров триблаженог смирења, које порива наше слабости и надокнађује наше недостатке. Обележје тог нелажног смирења је, према речима авве Доротеја, то када се не гневимо и када не гневимо ближњег; а по светом Лествичнику – ако не грешимо добровољно и ако у души осећамо да је сваки ближњи бољи од нас... «Јер се чудим – вели свети Лествичник – ако неко изиђе из загрљаја светог смирења, а добије какав вечни дар».
У вези са смирењем, он (свети Јован Лествичник) примећује : «многи себе називају грешнима, а можда и заиста о себи тако мисле, али срце се искушава понижењима од стране других».

Због смирења се и без дела опраштају многа прегрешења, док дела без смирења не доносе корист
О томе колико је велика сила и узвишена слава смирења, пишу свети Калист и Игњатије у 43-ој глави: „због смирења се и без дела опраштају многа сагрешења, док су она (дела) без њега (смирења) бескорисна”. И још: „што је со у свакој храни, то је смирење у свакој добродетељи, оно може многе грехе да сатре.”
Свети Оци нас уче да је без ове ризнице све наше богатство безвредно. Једино је смирење у стању да нас без дела заступа пред Господом и да учини да нам се опросте сагрешења. А дела без смирења неће донети никакву корист (Добротољубље, Калист и Игњатије, глава 43; Исак Сирин, Беседа 46; свети Јован Лествичник, Поука 23)… Потрудимо се сваки дан око смирења и на делу спознајмо немоћ своје душе. Немојмо прекоревати друге. Читајмо отачке књиге које подстичу на смирење. Тако ће се страсти временом стишати и задобићемо спокојство.
...Сви они који су достигли савршенство, имали су велику и дубоку смиреномудреност, без које ниједно наше дело или подвиг није угодно Богу.
Свети Исак Сиријац у 46. слову пише: «Због смирења се, и мимо дела, праштају многа сагрешења; без њега, напротив, она су не само бескорисна, него нам и многа зла чине. И ово (смирење) ако стекнемо, чини нас Синовима Божијим, те нас и мимо добрих дела води ка Богу. А без њега сва наша дела су узалуд, баш као и све врлине и сви подвизи». И у 55. слову: «Када неко за себе не сматра да је грешан, његова молитва није угодна Богу». Навешћу још једну поуку светог Јована Лествичника (25,63): «Потрудимо се свом силом да изађемо на врх ове добродетељи (смирења): ако пак не можемо, потрудимо се да нас она подигне на своја рамена; уколико осећамо да смо слаби у нечему, макар нас она неће испустити из свог наручја. Јер чудо би било када би онај ко отпадне од смирења добио неки вечни дар». Постоји још много отачких сведочанстава, да уз сва наша дела обавезно треба да имамо и смирење, те да без њега чак ни сама љубав не може да буде права.
Никаквим добрима или подвизима не можеш узвратити Господу као смирењем, са којим сав збор добродетељи неће одступити од тебе; а без њега, ако и мислиш да нешто имаш, вараш се. Ово богатство ваља стицати не на речима, него искуствено, упражњавајући смирење у животу. О томе још не вреди да ти говорим, јер ти је несхватљиво без опита.
Као да је ствар у томе да се неко само мало помоли и да не једе меса? Не, Бог хоће да будемо смирени; јер Он прима молитве смирених и не презире њихова мољења. Близу је Господ скрушених срцем, и смирене духом спасиће (Пс. 33,18). Срце скрушено и смерно Бог неће презрети (Пс. 50,19). Ово су све речи пророка Давида, објављене Духом Светим. А сам за себе он каже: Добро ми је што си ме смирио (унизио) (Пс. 118,17) и: пре но што понижен бих ја сагреших (Пс. 118,67). Смирење је у свему најнеопходније, без њега ни једна врлина није угодна Богу; ако неко не мисле за себе да је грешан, његова молитва није угодна Богу, пише свети Исак (Слово 55).
Пишете да немате смирења, а знате колико је оно неопходно за мир душе и њено спокојство; јер управо због њега имамо рат са гордим демонима, који се труде да нас наговоре на све што је противно смирењу. Напротив, Господ наш Исус Христос нам је заповедио да се од Њега учимо кротости и смирењу, да бисмо задобили мир душама нашим. Што год да чинимо и колико год да се трудимо – без смирења нам не користи. По речима светог Исака, смирење нас и мимо дела спасава, док нам без њега ни дела нису од користи. Ви сте се много трудили, испуњавајући правило и чинећи свакојака добра дела, сматрајући да ћете на њима засновати своје спасење, али нисте добили ништа. Очигледно зато што што ваша дела нису била растворена смирењем. Немојте да мислите да се ово богатство може стећи лако и без муке. Потребно је много времена, напора, самоукоревања и свести о својој слабости и убогости.
Схвативши своју грешност, стичите смирење које силно заступа пред Господом, како када је у питању праштање наших грехова, тако и када се ради о утврђивању за убудуће, за испуњавање заповести Његових.

Смирење се задобија кроз спознавање својих немоћи
…Старај се о тим средствима која ти доносе корист. Кажем: немој се уздати у свој разум и одсеци своју вољу. Оптужбе, биле оправдане или не, не одбацуј, ако не желиш да одбациш своје спасење. Све ово делање довешће те до познања властитих немоћи и до смирења.
…Нека вам Господ помогне да кроз познање својих немоћи стекнете толико жељено смирење…
А како стицати смирење – то велико благо које непријатељи не могу да украду и које их уништава – о томе читајте отачке књиге. Из њих ћете видети, да где нема светлости, тамо је све тама, и где нема смирења, тамо је све тамно и мрачно. И ми не можемо да стекнемо смирење ако не спознамо своје немоћи и ако се уздамо у своју умишљену способност да се поправимо. Већ и то што у себи осећате хлађење према Богу јесте повод за смирење. Видећи у себи такву беду, треба се и против своје воље смиравати, а буде ли узнемирења због тога, јасно ће се показати наша гордост; јер ако смо нешто и имали, притерани невољама узнемирили смо се, уместо да прибегнемо смирењу и покајању.
  Када сам цар и пророк Давид говори о себи: пре но што си ме смирио, грешио сам (Пс. 118,67), шта да кажемо за себе ми, који немамо такво богатство? И када је добио смирење, није то приписивао себи, него Богу: благо мени јер си ме смирио (118,71). То и ми треба да видимо на путевима нашег живота и у деловању страсти – да нас наше душевне немоћи воде ка смирењу...

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар