 |
| Преп. Максим Исповедник, византијски мозаик из XI века |
Ево још једне прилике да завирите у нашу преводилачку радионицу, где се, поред других посластица за љубитеље византијске књижевност које смо спомињали, сада спрема и превод познате књиге преп. Максима Исповедника (581-662) "Питања и недоумице"[1], која ће се на јесен појавити у издању "Очевог дома" из Београда...
Подсећамо
да је ово још увек радна верзија превода.
Преподобни Максим Исповедник
"ПИТАЊА И НЕДОУМИЦЕ"
(Quaestiones et dubia)
- одломак -
...
19. Молим да ми се објасни, чиме Григорије Ниски, онима који
не схватају узвишеност његовог божанског сазерцања, често својим делима даје повод
да га окриве за учење о апокатастази?
Црква познаје три апокатастазе (обновљења): прва се извршава
у свакоме, према логосу врлине, и у њој се обнавља његов логос врлине; друга је апокатастаза
читаве природе приликом Васкрсења - у непропадљивост и бесмртност; а трећа,
управо она која се понајвише оспорава, по речима Григорија Ниског је следећа: то
је апокатастаза грехом повређених душевних сила, пресазданих у (првобитно)
стање.[2] Јер
потребно је да у очекивано време и целокупна људска природа добије у Васкрсењу непропадљивост
тела, и да грехом током векова повређене душевне силе, које су пролазиле кроз
све векове не налазећи мира, и (истребивши) сећање на грех које им је постало
својствено, буду приведене безграничном Богу. Тада ће (душе), самоспознајом а не
учествовањем у добрима, добити (те) силе натраг и биће обновљене у
првобитно стање, како би се показало да Творац не представља узрочника греха.[3]
...
.jpg)
