Ево неколико података око којих би свак у Србији требало макар мало да се замисли:
У Србији су током 2013. године рођене 65.554 бебе, што је најмање од почетка 20. века (тј. најмање у последњих 114 година). Пре 60 година рођено је око 165.000 беба, дакле 100.000 више него лане.
Посечна старост становништва у Србији данас је 42 године. Поређења ради, на Косову и Метохији просечна старост становништва је 23 године.
Ближимо се тренутку када ће Србија имати више становника старијих од 75 година, него оних који су млађи од 18 година. Поређења ради, на Косову 54% становника су деца, тј. сваки други становник је малолетан.
Погледајмо југ Србије: у општини Гаџин Хан просечан становник има 60 година, а недалeко одатле у општини Прешево 21 годину. У 60-ој се години не рађају деца, не брани се отаџбина и човек више није у пуној снази када се од њега може очекивати да ће својим радом у будућности моћи значајније да доприноси стварању националног дохотка.
У 1.500 насеља у Србији не роди се ни једна беба. У читавој општини Црна Трава у 2013. године није било ни једног порођаја. Чак 93% општина у Србији има негативан природни прираштај. Готово половина жена у Београду старости између 30 и 35 година нема дете. Због негативног прираштаја Србија годишње губи око 35-40.000 становника, тј. један град величине Ћуприје, Књажевца или Неготина. При томе, из Србије се сваке године исели 10-15.000 становника. Тачније, исели се преко 20.000, али се десетак хиљада и врати. С тим што одлазе углавном млади и образовани, а враћају се људи са нижим степеном образовања, који су радни век (или један његов део) провели у иностранству. У последњих 10 година Србија је изгубила око 500.000 становника. Према извештају УН о перспективама становништва на планети, до 2053. године број становника у Србији смањиће се за 2 милиона, а до краја века Србија ће имати само 4 милиона житеља. Према мање оптимистичкој пројекцији Републичког завода за статистику Србија ће већ за 50 година имати 3,9 милиона становника.
Лако је израчунати да тим темпом за 2 века Срба више неће бити. А ако погледамо који суседни народи имају висок природни прираштај, јасно је ко ће за два века живети на територији данашње Србије.
За последњих неколико деценија Албанци су своје становништво увећали за 700%, Турци 400%, Бугари 38%, Румуни и Грци по 35%. Срби су међу овим народима једини који изумире.
На крају: Србија је по наталитету на последњем месту у Европи, али је зато европски рекордер, и у самом светском врху, по броју абортуса (утробних чедоморстава) – годишње се на тај начин убије око 150.000 деце.
Нека се свако од нас запита: како ја могу да допринесем са се ово стање промени?
За оне који желе да сазнају више:
Више беба у време ратова него данас
Просечна старост 42 године
У 1.500 насеља ни једна беба
Срби нестају као Хазари
У Србији ће до краја века живети четири милиона људи
2050: У Србији 2 милиона становника мање
У Београду скоро половина тридесетогодишњакиња нема дете
Такође, интересантан чланак на ову тему објављен је у Политици од 15. новембра 2013, на стр. 8.
У Србији су током 2013. године рођене 65.554 бебе, што је најмање од почетка 20. века (тј. најмање у последњих 114 година). Пре 60 година рођено је око 165.000 беба, дакле 100.000 више него лане.
Посечна старост становништва у Србији данас је 42 године. Поређења ради, на Косову и Метохији просечна старост становништва је 23 године.
Ближимо се тренутку када ће Србија имати више становника старијих од 75 година, него оних који су млађи од 18 година. Поређења ради, на Косову 54% становника су деца, тј. сваки други становник је малолетан.
Погледајмо југ Србије: у општини Гаџин Хан просечан становник има 60 година, а недалeко одатле у општини Прешево 21 годину. У 60-ој се години не рађају деца, не брани се отаџбина и човек више није у пуној снази када се од њега може очекивати да ће својим радом у будућности моћи значајније да доприноси стварању националног дохотка.
У 1.500 насеља у Србији не роди се ни једна беба. У читавој општини Црна Трава у 2013. године није било ни једног порођаја. Чак 93% општина у Србији има негативан природни прираштај. Готово половина жена у Београду старости између 30 и 35 година нема дете. Због негативног прираштаја Србија годишње губи око 35-40.000 становника, тј. један град величине Ћуприје, Књажевца или Неготина. При томе, из Србије се сваке године исели 10-15.000 становника. Тачније, исели се преко 20.000, али се десетак хиљада и врати. С тим што одлазе углавном млади и образовани, а враћају се људи са нижим степеном образовања, који су радни век (или један његов део) провели у иностранству. У последњих 10 година Србија је изгубила око 500.000 становника. Према извештају УН о перспективама становништва на планети, до 2053. године број становника у Србији смањиће се за 2 милиона, а до краја века Србија ће имати само 4 милиона житеља. Према мање оптимистичкој пројекцији Републичког завода за статистику Србија ће већ за 50 година имати 3,9 милиона становника.
Лако је израчунати да тим темпом за 2 века Срба више неће бити. А ако погледамо који суседни народи имају висок природни прираштај, јасно је ко ће за два века живети на територији данашње Србије.
За последњих неколико деценија Албанци су своје становништво увећали за 700%, Турци 400%, Бугари 38%, Румуни и Грци по 35%. Срби су међу овим народима једини који изумире.
На крају: Србија је по наталитету на последњем месту у Европи, али је зато европски рекордер, и у самом светском врху, по броју абортуса (утробних чедоморстава) – годишње се на тај начин убије око 150.000 деце.
Нека се свако од нас запита: како ја могу да допринесем са се ово стање промени?
За оне који желе да сазнају више:
Више беба у време ратова него данас
Просечна старост 42 године
У 1.500 насеља ни једна беба
Срби нестају као Хазари
У Србији ће до краја века живети четири милиона људи
2050: У Србији 2 милиона становника мање
У Београду скоро половина тридесетогодишњакиња нема дете
Такође, интересантан чланак на ову тему објављен је у Политици од 15. новембра 2013, на стр. 8.
Нема коментара:
Постави коментар