Седам стубова Премудрости - "веома драгоцена и корисна књига"

Протојереј др Радомир В. Поповић
Приказ књиге "Седам стубова Премудрости – Историја Васељенских сабора"(Објављено у: "Богословље", часопис Православног Богословског факултета у Београду, година XLIII (LVII), свеска 1-2, Београд 1999, стр. 172-174)

На тему Васељенских сабора код нас последњих година појавило се, додуше више у преводу на српски језик, неколико значајних дела која су иначе нашој широј црквеној јавности била слабије доступна. То је, пре свега, дело А. Карташова, "Васељенски Сабори" 1-2, Београд 1995. Саборима се делимично бави и дело А. Шмемана, "Историјски пут Православља", Цетиње 1994, као и Ј. Мајендорф, "Православна црква – јуче и данас", Београд 1998. Ту је и књига Р. Поповића "Васељенски сабори – одабрана документа", Београд 1997. Све то говори да праве и целовите црквене историје нема без историје Васељенских сабора, који су с правом названи "стубовима Премудрости".
Књига "Седам стубова Премудрости" или тачније "Седам Васељенских сабора" (према Чети-минејима Св. Димитрија Ростовског) дело је познатог руског светитеља и писца светог Димитрија Ростовског (+1709), а појавило се као извод из његовог опширнијег дела "Житија светих", које је приређено 1968. године у Џорданвилу у Америци. Наиме, познато је да је св. Димитрије Ростовски, поред осталог, један од првих и најплоднијих писаца светитељских житија у нововековној историји Православне цркве. О светитељима и њиховим подвизима најбоље пишу сами светитељи или они који су им по подвизима слични. Такав је, без сумње, био свети Димитрије. Његово дело "Житија светих" штампано је у четири књиге (сваки том обухвата по три месеца, почев од септембра) у Кијево-Печерској лаври 1689-1705. године. (О св. Димитрију Ростовском видети: Ј. Поповић, "Житија светих за септембар", Београд 1976, 295-311, као и кратку монографију А. Ракита, "Свети Димитрије Ростовски", Шабац 1998. Од истог светитеља на српском имамо његов "Духовни азбучник", Вршац 1990).
У оквиру "Житија светих", св. Димитрије је просто неизбежно обрадио укратко и сажето, и историју Васељенских сабора хришћанске Цркве. Најеминентнији учесници сабора били су управо светитељи. Сем тога, у црквеном предању Васељенски сабори су у живом памћењу и сећању Цркве. Сваки од сабора има у току године свој спомен, и то овим редом:
Спомен Првог васељенског сабора је 29. маја, као и седме недеље по Васкрсу;
Спомен Другог васељенског сабора је 22. маја и 1. јуна;
Спомен Трећег васељенског сабора је 9. септембра;
Спомен Четвртог васељенског сабора је 16. јула;
Спомен Петог васељенског сабора је 25. јула;
Спомен Шестог васељенског сабора је 23. јануара и 14. септембра;
Спомен првих шест васељенских сабора је 16. јула;
Спомен Седмог васељенског сабора је 11. октобра и прве недеље Васкршњег поста.
Књига је писана у духу Предања и вере Православне цркве, као одговор оновременим заговарачима ревизије целокупног црквеног наслеђа у епохи рационализма. Чини нам се да је ово дело руског светитеља посебно данас актуелно и потребно, данас када се са разних страна чују разноврсни гласови, чак и унутар православне васељене, о потреби приближавања римокатолицима и другим савременим хришћанским деноминацијама, које на свој начин претендују да буду Црква.
У овом делу су Васељенски сабори обрађени веома прегледно и јасно, хронолошки и целовито и што је посебно занимљиво, врло приступачно за обичног, просечног познаваоца и читаоца. По много чему, ауторово излагање и изношење сложене проблематике догматских сукоба Цркве са јеретицима подсећа на једноставне и свима разумљиве беседе, што одаје писца као доброг познаваоца материје којом се бави, с једне стране, а с друге стране и његову умешност да буде разумљив.
Приређивачи ове веома драгоцене и корисне књиге сачинили су један Додатак (стр. 169-313), као одличну допуну бољем разумевању самих Васељенских сабора. Најпре доносе студију архиепископа Аверкија "Значај Васељенских сабора" (стр. 169-182). Затим следе посланице св. Атанасија Великог, једног од највећих бранилаца православља од јеретика у IV веку, "Окружна посланица" из 339. године и "Окружна посланица епископима Египта и Либије" из 356. године, а које су уперене углавном против аријанаца. Потом следи, од истог светитеља, догматско дело "Највећа реч о вери". Приређивачи ове књиге с разлогом су овде уврстили "Посланицу Иве Едеског Марију Персијанцу" из 434. године, а која се односи на спорове везане за Несторијеву јерес у V веку.
За новију црквену историју, опет везану за Васељенске саборе као мерило и критеријум верности Истини и Православљу, није без значаја "Патријаршијска посланица" из 1895. године, а издала ју је Васељенска патријаршија (патријарх Антим VII, 1895-1896). Ова посланица је издата посебно словенским Црквама, у вези са сједињењем са Римокатоличком црквом. Посланица је по своме садржају веома концизна, јасна, указује укратко на основне новотарије и заблуде у вери и обичајима Римокатоличке цркве, које све заједно нису ништа друго до кршење вере потврђене на Васељенским саборима.
На крају ове књиге су и два – нама по времену настанка веома блиска и савремена, а исто тако и актуална, поготово када су у питању односи православних са римокатолицима и дохалкидонцима (монофизитима) – виђења екуменизма ("Глас савести", стр. 266-294). Књига се завршава разматрањем могућности и потребе одржавања будућег васељенског сабора Православне цркве. То је, нама добро познато, писмо које је архимандрит Јустин Поповић, духовник у манастиру Ћелије код Ваљева, упутио 1977. године Светом архијерејском сабору Српске православне цркве, под насловом "Сазивање великог сабора Православне цркве (стр. 295-311). Аутор овог писма, следујући црквеном Предању, а имајући у виду савремено стање у православној васељени, оспорава могућност једног таквог сабора, за који не постоје основне претпоставке које један сабор чине васељенским.
Укратко, књига "Седам стубова Премудрости" корисна је и актуелна и савремена истовремено. Она нас на једноставан начин подсећа на потребу чувања Предања Цркве, чији глас је непоновљиво пројављен на Васељенским саборима.
***
Књига "Седам стубова Премудрости – Историја Васељенских сабора" штампана је у тврдом повезу са заштитним омотом, у обиму од 352 стране. Тренутно је доступно треће, исправљено и допуњено издање из 2008. године. У односу на претходна два издања, у трећем издању је проширен "Додатак" (стр. 177-342) и сада садржи следећа дела:
- Никејски Символ вере (325. година)
- Свети Атанасије Велики, Окружна посланица (339. година)
- Свети Атанасије Велики, Окружна посланица епископима Египта и Либије (356. година)
- Никејско-Цариградски символ вере (тројезично: на грчком, латинском и српском)
- Дванаест Анатематизама светог Кирила Александријског против Несторија
- Посланица Иве Едеског Марију Персијанцу
- Посланица папе Лава I патријарху Флавијану Константинопољском против Евтихове јереси (Epistola Dogmatica)
- Орос вере Четвртог Васељенског сабора у Халкидону
- Орос вере Петог Васељенског сабора (Четрнаест анатематизама против "Три главе")
- Орос вере Шестог Васељенског сабора
- 22 изреке објављене на Седмом Васељенском сабору
- Орос вере Седмог Васељенског сабора
- Епископ далматински др Никодим Милаш, Осми Васељенски сабор
- Патријаршијска и синодална посланица
- Митрополит Филарет, Трећа Посланица туге
- Василиј Лурје, ђакон Андреј Курајев, Глас савести
- Преподобни авва Јустин (Поповић), Поводом сазива "Великог Сабора Православне Цркве"
- Подсетник о Васељенским саборима
***