Приказ наше књиге "Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба" у часопису "Теолошки погледи"

Приказ наше књиге 

"Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба" 
објављен је у часопису "Теолошки погледи" 

Светог Архијерејског Синода 

Српске Православне Цркве 

бр. 1/2008, у рубрици "Осврти" на стр. 165-168.

Две књиге о светом Марку Ефеском

Протојереј-ставрофор 

проф. др Радомир В. Поповић

Домаће богословско читалиште у 2007. години обогаћено је двема књигама које су посвећене светом Марку Митрополиту Ефеском. Ово није нимало случајно. Свети Марко Ефески управо је актуелан у духовно кризним временима живота православне Цркве, какво је без сумње наше време.
Писац прве књиге (Свети Марко Ефески и Фирентинска унија) је архимандрит Амвросије. Он је рођен у Панчеву 1923. године, завршио је Православни богословски факултет у Београду а потом је остатак живота провео у Америци. Упокојио се на Толстовској фарми 2004. године. Књига која је пред нама је његова докторска дисертација одбрањена у Београду на Богословском факултету 1965. године. Дакле, реч је о нашем духовном чаду које нам узвраћа својим дивним богословским плодом, који нам је сад доступан и на српском језику.
Две књиге које су пред нама као да допуњавају једна другу. Књига коју је приредио и превео Младен Станковић (Свети Марко Ефески Исповедник – Житије, Дела, Служба) садржи једну целовиту слику о светом Марку Ефеском.

Седам стубова Премудрости - "веома драгоцена и корисна књига"

Протојереј др Радомир В. Поповић
Приказ књиге "Седам стубова Премудрости – Историја Васељенских сабора"(Објављено у: "Богословље", часопис Православног Богословског факултета у Београду, година XLIII (LVII), свеска 1-2, Београд 1999, стр. 172-174)

На тему Васељенских сабора код нас последњих година појавило се, додуше више у преводу на српски језик, неколико значајних дела која су иначе нашој широј црквеној јавности била слабије доступна. То је, пре свега, дело А. Карташова, "Васељенски Сабори" 1-2, Београд 1995. Саборима се делимично бави и дело А. Шмемана, "Историјски пут Православља", Цетиње 1994, као и Ј. Мајендорф, "Православна црква – јуче и данас", Београд 1998. Ту је и књига Р. Поповића "Васељенски сабори – одабрана документа", Београд 1997. Све то говори да праве и целовите црквене историје нема без историје Васељенских сабора, који су с правом названи "стубовима Премудрости".
Књига "Седам стубова Премудрости" или тачније "Седам Васељенских сабора" (према Чети-минејима Св. Димитрија Ростовског) дело је познатог руског светитеља и писца светог Димитрија Ростовског (+1709), а појавило се као извод из његовог опширнијег дела "Житија светих", које је приређено 1968. године у Џорданвилу у Америци. Наиме, познато је да је св. Димитрије Ростовски, поред осталог, један од првих и најплоднијих писаца светитељских житија у нововековној историји Православне цркве. О светитељима и њиховим подвизима најбоље пишу сами светитељи или они који су им по подвизима слични. Такав је, без сумње, био свети Димитрије. Његово дело "Житија светих" штампано је у четири књиге (сваки том обухвата по три месеца, почев од септембра) у Кијево-Печерској лаври 1689-1705. године. (О св. Димитрију Ростовском видети: Ј. Поповић, "Житија светих за септембар", Београд 1976, 295-311, као и кратку монографију А. Ракита, "Свети Димитрије Ростовски", Шабац 1998. Од истог светитеља на српском имамо његов "Духовни азбучник", Вршац 1990).