Протојереј Томас Хопко (28. март 1939 – 18. март 2015)

о. Томас Хопко (1939-2015)
на Академији Св. Владимира у Њујорку

Вјeчнаја памјат!..

Протојереј Томас Хопко (28. март 1939 – 18. март 2015), истакнути богослов Православне Цркве у Америци, од 1968. до 2002. био је професор на Академији Св. Владимира у Њујорку (St. Vladimir’s Orthodox Theological Seminary, Crestwood, New York).

На месту декана Академије Св. Владимира (од 1992. до 2002.) наследио је своје учитеље Александра Шмемана (1962-1983) и Јована Мајендорфа (1984-1992)...

Иако је о. Томас Хопко аутор многобројних књига из области православног богословља, у Србији је познат углавном по свом делу "Православна вера", у четири тома (1972-76), које је још од почетка деведесетих година обавезна литература за пријемни испит на Богословски факултет...

Од 1963. године у браку је са Аном (Шмеман) Хопко, ћерком протојереја Александра Шмемана. Имају петоро деце, шеснаесторо унучади и троје праунучади...

Библиографија:

• Christian Spirituality: East and West. — Chicago: The Priory Press, 1968 (са Jordan Aumann и Donald Bloesch). 
• God, Jesus, Spirit / Ed. by Daniel Callhan. — New York: Herder and Herder, 1969 (један од аутора зборника). 
• The Orthodox Faith: An Elementary Handbook on the Orthodox Church (у 4 тома) — New York: Department of Religious Education of the Orthodox Church in America, 1972—1976: Vol. 1. Doctrine; Vol. 2. Worship; Vol. 3. Bible and Church History; Vol. 4. Spirituality. Српско издање: "Каленић", Крагујевац

Последња времена према учењу Отаца Цркве

Архимандрит Плакида (Десеј) је игуман манастира Св. Антонија Великог
 у области Дром у југоисточној Француској

Архимандрит Плакида (Десеј)
СМРТ ЈЕ ПОБЕЂЕНА
Последња времена према учењу Отаца Цркве[1]

Хришћанин, то је човек пун очекивања. Господ нам у Јеванђељу каже: Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене. А ви слични људима који чекају господара свога, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе (Лк. 12,35-36).
Мало ће се текстова наћи, који пред нама тако јасно откривају смисао и дубинску оријентацију хришћанског живота.
Циљ стварања је – обожење човека и васељене. Читав домострој спасења, искупљујућа жртва Христова и освећење које је савршио Дух Свети, имају за циљ да врате пали људски род у оно стање ради кога је био створен – у пуноћу обожења. Ми очекујемо да ће до коначног испуњења ове замисли Божије доћи приликом Другог доласка Христовог и да ће тада домострој спасења добити свој потпуни завршетак.
Ако хоћемо да поново пронађемо живо хришћанство, које ће нам бити постојани извор радости и духовног надахнућа, неопходно је да у срцу задобијемо силну жудњу за хришћанским животом и увереност којима су била надахнута прва поколења хришћана. И Дух и Невеста говоре: Дођи! И који чује нека каже: Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар (Отк. 22,17).
Оно најважније што хришћанство објављује, јесте «блага вест» о спасењу – то су речи о васкрсењу, и о уласку новог и бесмртног живота у наш свет, иначе осуђен на страдања и смрт због пада човека у грех. Овај улазак истинског живота остварује се на суштински начин приликом васкрсења Христовог и Његовог пасхалног прелеска из смрти у живот. Смрт је већ побеђена, живот се већ прославио. Али свако од нас током свога живота – и Црква током своје историје – треба тај прелазак да учини својим личним преласком, да га изнова преживи са Христом, или пре Христос треба да га оживи у нама: зато приносимо своју слободну сагласност за деловање благодати Божије. Други долазак Христов са славом, на крају времена, учиниће очигледним све оно што је у скривеном облику садржано у Његовом васкрсењу на дан Пасхе: присајединиће целокупно Тело Његово, које је Црква, Његовој коначној победи над грехом, страдањем и смрћу. Овоме се нада Црква, то је основ њене уверености.

Коме смета Свети Дионисије Ареопагит?

Свештеномученик Дионисије Ареопагит
(мозаик из ман. Св. Лука, XI век)

Архимандрит Рафаил Карелин
Коме смета Свети Дионисије Ареопагит?

Када је немачка подморница потопила адмиралски брод, понос британске флоте, енглески премијер Черчил је на то одговорио са две речи: „Потопите Бизмарк“. Наредба је извршена. „Бизмарк“ – највећи немачки ратни брод, спуштен је на морско дно, а част Енглеске била је повраћена.
У зору реформације, у теозофским круговима који су свили своје гнездо у самом срцу Италије, зачула се наредба: „Потопите Дионисија“. Први који је преузео да то испуни био је Еразмо Ротердамски, по речима г. Осипова - „протестант пре Лутера“. Зашто теософи и реформатори свих боја гаје тако несавладиву мржњу према Дионисију Ареопагиту? Зашто је око њега створена некаква завера клевета и дезинформација? Зашто се ти људи тако упорно труде да докажу како Дионисије уопште није ни постојао - баш као што су њихова браћа атеисти хтели да докажу да Исус из Назарета није постојао као стварна историјска личност и да Јеванђеље представља клупко митова каснијег порекла? Без сумње само су две особе кроз читаву историју изазвале тако огроман талас протеста и порицања - Исус Назарећанин и Дионисије Ареопагит. Наравно, то су неупоредиве величине, али постоји нешто због чега Арепагит силно смета непријатељима Исусовим.
Дела Дионисија Ареопагита објављена су на једном од унионистичких сабора (VI век) који су безуспешно покушавали да помире диофизитство и монофизитство. Монофизити су учесницима сабора представили Дионисија дела - оно што се назива „Ареопагитским корпусом“. Зашто су то учинили, није познато. Можда као акт пријатељства према православнима и византијским властима, а можда и као сведочанство о томе да су они за Цркву сачували ту непроцењиву духовну ризницу? Само један учесник сабора са Православне стране, епископ Евгеније, изразио је сумњу, и то не у Дионисијево ауторство, него да су рукописи, чувани од стране јеретика, могли да буду подвргнути интерполацијама (уметању које би изопачило текст).