Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА

ЧИТАЊЕ

Светоотачке књиге – руководство у духовном животу
Читајте светоотачке књиге и проучавајте њихово учење, оно погодује упознавању својих слабости, те задобијању смирења, трпљења и љубави; оно нам показује како да се супротстављамо страстима, како да очишћујемо своје срце од тог трња и да засађујемо врлине.
Читање духовних књига просвећује наш разум, показује нам пут ка спасењу, и храни душу онако како физичко храна храни наше тело. Учимо шта нам је чинити како бисмо испунили вољу Божију, кајемо се и смиравамо: а Бог гледа на смирене (Пс. 112,6) и даје им Своју благодат (Прич. 3,34).

Свети Оци своје поуке нису писали на основу домишљања, него из опита духовног живота Они (Свети Оци) нису писали просто од свога ума, него су претходно на делу доживели многе невоље и патње, па су нам као богато наследство и ризницу наде оставили своје богоугодне речи; а ми ћемо се, узносећи благодарење Господу Који нам је даровао овај дар, поучавати у тим речима, и у случају потребе полагаћемо их на наше ране као исцељујући балзам...
Читајте књиге Отаца – Лествичника, авве Доротеја и других који су на делу сами прошли духовну борбу, и ради укрепљења предали нам своје учење о њој – то ће вам бити од користи.

Читање духовних књига треба усагласити са степеном напредовања у духовном животу
Приликом читања књиге светог Варсануфија толико си се одушевила да си желела одједном да усвојиш целокупан њен садржај. Усрдност је добра, али треба имати меру; поток који постојано тече кориснији је од бујице која протутњи и за собом остави суву земљу. Ко разуме схватиће. Треба да се држиш поука мајке у вези са тим када, шта и колико треба да читаш.
Саветујем ти да се оставиш читања «Добротољубља» и Нила Сорског, где има много корисног, али ти се пре времена прихваташ онога што је узвишено и превазилази твоју меру; него читај светог Јована Лествичника, авву Доротеја и делатне поуке других Отаца, трудећи се да побеђујеш страсти колико можеш. И не посежи за узвишеним. Свети Исак Сиријац пише: «опасно је и страшно почетнику дати узвишено».

Читајте књиге које одговарају вашем стању: прво практичне, а тек после теоријске
Практичне (делатне) књиге, које се тичу хришћанског живота, можеш да читаш онолико колико ти време дозволи, поред твојих манастирских обавеза; а теоријске књиге (умозритељне, сазерцатељне) нама су још недокучиве. Сазерцање се појављује тек када се човек заповестима Христовим очисти од страсти; сазерцању нас учи сама благодат. У учењу Отаца помињу се «делање» и «виђење». «Делање» – то су заповести, а «виђење» то је сазерцавање умом тајни које не подлежу чулима; ово никако не треба посебно да тражити, како се не бисмо удаљили од истине и пали у прелест.

Духовне књиге не треба читати само једном, него много пута и постојано 
Наставите да читате духовне књиге које могу да вас уразуме и доведу на истинити пут; њих треба читати не једном, него много пута, јер ту увек има хране за душу.

Проверавајте своју савест учењем Светих Отаца
Проверавајте своју савест и руководите се учењем Светих Отаца, који су прошли пут монашког живота и оставили нам пример сопственим животом и учењем. У њиховом учењу ми ћемо видети како да поступамо, како да живимо и како да водимо борбу са страстима.

Читање неће донети користи ако се не покренемо и на дело Твоја жеђ за духовним књигама је похвална, али не треба се ограничавати само на читање, него треба и делати. И све треба чинити са смирењем. Читање доноси и ту корист да се, видећи узвишеност живота других и спознајући своју немоћ, ми и невољно смиравамо, чиме привлачимо на себе Божију благодат и помоћ у нашим делима. Ипак, не треба да се гордиш тиме што много читаш.
Но, какве ће нам користи донети књиге, ако будемо само читали, а не покренемо се на дело.
Ми књиге зато и читамо, да бисмо научили како да се подвизавамо против страсти. А не да просто реда ради прочитамо две-три стране. Него, када прочитамо о некој страсти, треба да погледамо како она делује у нама? И на које је средство против ње указано? На пример, када је реч о злопамћењу: прочитај код светог авве Доротеја и код Јована Лествичника, и погледај себе – у којој је мери теби својствено злопамћење? Онда се потруди да призовеш Бога у помоћ и извршиш оно што је заповеђено. Тако чини и у вези са другим стварима.

Читање духовних књига открива наше духовно сиромаштво 
...Што више проничемо у отачка дела, то више увиђамо своје стање... Читајте отачке књиге, тамо ћете увидети своје недостатке... Читање отачких књига је веома потребно и корисно, како бисмо спознали вољу Божију...

Читање духовних књига уразумљује и утврђује на путу спасења 
Читајте отачке књиге – у њиховим учењима ћете себи пронаћи уразумљење и укрепљење.
Од читања речи Божије и отачких дела ум заборавља на спољашња светска задовољства и окреће се бољим, духовним...
Ти си и сама свесна да су се твоја схватања кроз читање изменила, и да сада другачије гледаш на ствари.
Зашто имате књиге и због чега их читате? Зато да бисте кроз њих научили о духовним борбама, да бисте препознавали ђавоље насртаје и да не бисте допустили огњу страсти да спали ваше добро расположење.

У чему је разлика између духовних и светских књига? 
Читај духовне књиге; у њима увек можемо да пронађемо неку нову духовну поуку; као што је телу потребна телесна храна, тако је души потребна – духовна. Када прочиташ неку светску књигу, тешко да ћеш је други пут узети на читање; а духовну књигу колико год пута да читаш, све је у њој ново и хранљиво за нашу душу.
Светске књиге, посебно романи, не поучавају, него раслабљују срца и изгоне страх Божији напоље.