Исус Христос
...Небо и земља – све што постоји – складно се сједињује у Христу Исусу. Затим, све што тече у времену, усредоточује се у Њему. Он је стога кључ за разумевање тајне постојања света и његовог управљања (38, стр. 80).
Одлука да спасење буде кроз искупљење у Христу била је првобитна и потпуно слободна одлука воље Божије. Првоизабраник је Христос. Но, пошто Он није Себе ради, него ради спасаваних, онда су у Његовој изабраности и ови изабрани. Божији благослов дакле почива на Христу, а ради Њега и на свима онима који верују у Њега. Код њих је све од Бога кроз Христа (38, стр. 53).
Не трпећи да човек као Његово љубљено створење гине у своме несрећном положају, Господ је, покретан љубављу, благоволео да сиђе на земљу, прими на Себе људску природу, страдањем и смрћу задовољи правду Божију, по Васкрсењу се узнесе на небо и, пошто је сео сдесна Богу и Оцу, изнова човеку човеку отвори слободан приступ ка живом Богоопштењу (44, стр. 15).
Јединородни Син Божији и Бог се оваплотио зато што је Премудрост Божија нашла да је то најлакши начин за наше спасење (44, стр. 26).
Бог реч прима људску природу како би је опет сјединио са Богом (38, стр. 123).
Господ је крајеугаони камен здања спасења; тако је и вера у натприродно крајеугаони камен целокупног здања богонадахнуте истине. Сам Спаситељ, у Својој личности, круна је натприродног, а у Цркви – њен непресушни Источник. Онај ко дира у ову тачку, дира зеницу ока Божијег (43, стр. 65).
Као што познаваоци ствари у семену виде читаво дрво, тако су и сви они који су свој умни вид изоштрили пророчком светлошћу, посматрајући Младенца Исуса у Њему одмах препознали Господа (51, стр. 309).
Читава историја пре Христа Господа имала је педагошки карактер. Све је било усмерено ка припреми људског рода за најузвишеније дело Божије, пројављено у Христу (38, стр. 75).
Човек је пао и погинуо у своме паду. Ради његовог спасења на земљу је дошао Јединородни Син Божији и указао пут (спасења)... (51, стр. 155-156).
...Према току уређења нашег спасења, дошло је време када је требало да се духовно у синовство уведу јудејци и незнабошци – тада је дошао Син Божији, учинио је све што је у Савету Божијем претходно било одређено за наше спасење и, узневши се на небо, ниспослао Духа Светога од Оца. Овај Дух је потом синотворио (чинио синовима) све који су веровали (31, стр. 295).
...Бог прима људску природу у Своју личност и, обукавши се у њу, предаје јој свагдаживу неисцрпну пуноћу (56, стр. 24).
...Господ Исус Христос... у Својој личности, показао је нашу природу као безгрешну, чисту и савршену (46, стр. 150).
После тридесетогодишњег периода живота, Господ се показује свету и током три и по године «Божански дејствује међу људима, показујући у Себи Бога оваплоћеног – Божанском мудрошћу у учењу, Божанском силом у знамењима и чудесима, Божанском премудрошћу, благошћу и светошћу у животу и начину деловања, и Божанским свезнањем у помислима срца и познавању будућих ствари» (55, стр. 3).
Крсна смрт Господа заменила је све старозаветне жртве и све оправдавајуће радње (52, стр. 403).
Христос Господ нас је искупио из ропства кнезу овог света, ропства у коме смо били држани због прародитељског греха, а цена коју је за откуп дао јесте Крв Његова (38, стр. 67)
Све је у Господу Спаситељу. Он умилостивљује Оца и шаље Духа Светога. Савршивши домострој спасења, Он је постао наш Владика, а ми слуге Његове, купљене Крвљу Његовом (46, стр. 436).
Једно је заступништво без кога сва друга немају снагу – заступништво Господа Спаситеља. А споредних заступништава може бити много, као и проводника тога заступништва и оних који га умножавају... Ту је и Мајка Божија Заступница, која делује по основу заступништва Сина Њеног...
Но, ако смо разгневили Самог Спаситеља, ко ће нас заступати пред Њим? А ми га разгневљујемо, јер гресима газимо Крв Његову. Ту је Мајка Божија, којој говоримо: «Материнску Твоју смелост употребљавајући, умоли...» (6, п. 942, стр. 3).
...Христос Господ је изворни Заступник, као Помиритељ човечанства са Божанством. Он нас је Својом смрћу помирио са Богом и преко ње нам отворио приступ ка свим милостима Божијим. Он је Савршитељ спасоносног домостроја оваплоћења (6, п, 943, стр. 5).
Господ телом спава у гробу, а душом је сишао у ад и онима који су тамо у духу је проповедао спасење (43, с. 81).
Господ је са Крста сишао у ад и разрушио га, изводећи оне који су били унутра... (41, стр. 130).
Пошто је васкрсао, Господ се вазнео и седи са десне стране Оцу, заступајући нас и уверавајући да ће нам са Њим све бити даровано, и да ће Његов слуга заиста бити тамо где је и Он (48, стр. 531).
Ми тајанствено постајемо причасници овог Васкрсења кроз крштење, свлачећи у њему стари живот и облачећи нови. Али у томе је само залог, почетак и основ за будуће васкрсење у слави – васкрсење слично Васкрсењу Господњем (37, стр. 174-175).
Сила Васкрсења Христовог је неописиво велика! Ми треба да задобијемо не само јасно поимање о њему – него и да га осетимо: јер није ради Себе васкрсао Господ, него ради нас. Даруј нам Господе да вером сагледамо ово Васкрсење и да се од тога испунимо радошћу (8, п. 1346, стр. 100).
Васкрсавши, Он је (Исус Христос) устао као почетак оних који треба да васкрсну, то јест као прворођени из мртвих (Кол. 1,18), за Којим ће се и сви други родити из мртвих у бесконачни живот (33, стр. 547).
Ако Васкрсли јесте Бог, и људска природа, васкрснута у Њему, јесте центар свега створеног, онда сила Васкрсења Христовог, спуштајући се најнепосредније на људску природу, треба на тај начин да силази на све области битија (52, стр. 4040).
...Христос Господ је једини посредник, преко кога на нас силази сваки Божији благослов; сваки дар духовни даје нам се кроз Христа и ради Христа (38, стр. 50).
Знамо да Утешитељ не би сишао, да се Господ није узнео (51, стр. 176).
Тешећи Своје ученике, Господ им је говорио како је за њих боље да Он узиђе на небо, јер ће им тада уместо Себе послати Утешитеља – Духа (Светога) (43, стр. 128).
...Треба сматрати да је Вазнесење Господње било праћено неком нарочитом славом, коју људи нису могли да виде, али коју су Анђели видели и опевали својим славословљем (47, стр. 316-317).
Када се Вазнео, Господ је без сумње по Својој људској природи примио Божанску част и славу: јер Његова Божанска природа одувек је сијала неизмењивом Божанском славом (51, стр. 174).
Планете су окренуте ка сунцу и њиме се управљају у своме кретању. И сав духовни свет – Анђели и свети на небу, и људи који духовно живе на земљи, окренути су ка Господу Спаситељу и њиме се руководе. Он је – центар, око кога се све окреће. Глава онога што је на небу и што је на земљи... (Еф. 1,10) (12, стр. 111-112).
Људска природа у лицу Исуса Христа прошла је небеса и стала пред Самог Бога... Тиме се открио истински пут светих, који је био скривен за оне из старине... (51, стр. 278).
Нараштај за нараштајем смењиваће се током времена, пролазиће век за веком, али то велико дело Божије које је савршено у Христу Исусу, а представљено и садржано у Цркви, остаће неизмењиво, обогаћујући наш род све већим и већим небеским даровима, и увек ће покретати уста на славословље (38, стр. 252).
...Небо и земља – све што постоји – складно се сједињује у Христу Исусу. Затим, све што тече у времену, усредоточује се у Њему. Он је стога кључ за разумевање тајне постојања света и његовог управљања (38, стр. 80).
Одлука да спасење буде кроз искупљење у Христу била је првобитна и потпуно слободна одлука воље Божије. Првоизабраник је Христос. Но, пошто Он није Себе ради, него ради спасаваних, онда су у Његовој изабраности и ови изабрани. Божији благослов дакле почива на Христу, а ради Њега и на свима онима који верују у Њега. Код њих је све од Бога кроз Христа (38, стр. 53).
Не трпећи да човек као Његово љубљено створење гине у своме несрећном положају, Господ је, покретан љубављу, благоволео да сиђе на земљу, прими на Себе људску природу, страдањем и смрћу задовољи правду Божију, по Васкрсењу се узнесе на небо и, пошто је сео сдесна Богу и Оцу, изнова човеку човеку отвори слободан приступ ка живом Богоопштењу (44, стр. 15).
Јединородни Син Божији и Бог се оваплотио зато што је Премудрост Божија нашла да је то најлакши начин за наше спасење (44, стр. 26).
Бог реч прима људску природу како би је опет сјединио са Богом (38, стр. 123).
Господ је крајеугаони камен здања спасења; тако је и вера у натприродно крајеугаони камен целокупног здања богонадахнуте истине. Сам Спаситељ, у Својој личности, круна је натприродног, а у Цркви – њен непресушни Источник. Онај ко дира у ову тачку, дира зеницу ока Божијег (43, стр. 65).
Као што познаваоци ствари у семену виде читаво дрво, тако су и сви они који су свој умни вид изоштрили пророчком светлошћу, посматрајући Младенца Исуса у Њему одмах препознали Господа (51, стр. 309).
Читава историја пре Христа Господа имала је педагошки карактер. Све је било усмерено ка припреми људског рода за најузвишеније дело Божије, пројављено у Христу (38, стр. 75).
Човек је пао и погинуо у своме паду. Ради његовог спасења на земљу је дошао Јединородни Син Божији и указао пут (спасења)... (51, стр. 155-156).
...Према току уређења нашег спасења, дошло је време када је требало да се духовно у синовство уведу јудејци и незнабошци – тада је дошао Син Божији, учинио је све што је у Савету Божијем претходно било одређено за наше спасење и, узневши се на небо, ниспослао Духа Светога од Оца. Овај Дух је потом синотворио (чинио синовима) све који су веровали (31, стр. 295).
...Бог прима људску природу у Своју личност и, обукавши се у њу, предаје јој свагдаживу неисцрпну пуноћу (56, стр. 24).
...Господ Исус Христос... у Својој личности, показао је нашу природу као безгрешну, чисту и савршену (46, стр. 150).
После тридесетогодишњег периода живота, Господ се показује свету и током три и по године «Божански дејствује међу људима, показујући у Себи Бога оваплоћеног – Божанском мудрошћу у учењу, Божанском силом у знамењима и чудесима, Божанском премудрошћу, благошћу и светошћу у животу и начину деловања, и Божанским свезнањем у помислима срца и познавању будућих ствари» (55, стр. 3).
Крсна смрт Господа заменила је све старозаветне жртве и све оправдавајуће радње (52, стр. 403).
Христос Господ нас је искупио из ропства кнезу овог света, ропства у коме смо били држани због прародитељског греха, а цена коју је за откуп дао јесте Крв Његова (38, стр. 67)
Све је у Господу Спаситељу. Он умилостивљује Оца и шаље Духа Светога. Савршивши домострој спасења, Он је постао наш Владика, а ми слуге Његове, купљене Крвљу Његовом (46, стр. 436).
Једно је заступништво без кога сва друга немају снагу – заступништво Господа Спаситеља. А споредних заступништава може бити много, као и проводника тога заступништва и оних који га умножавају... Ту је и Мајка Божија Заступница, која делује по основу заступништва Сина Њеног...
Но, ако смо разгневили Самог Спаситеља, ко ће нас заступати пред Њим? А ми га разгневљујемо, јер гресима газимо Крв Његову. Ту је Мајка Божија, којој говоримо: «Материнску Твоју смелост употребљавајући, умоли...» (6, п. 942, стр. 3).
...Христос Господ је изворни Заступник, као Помиритељ човечанства са Божанством. Он нас је Својом смрћу помирио са Богом и преко ње нам отворио приступ ка свим милостима Божијим. Он је Савршитељ спасоносног домостроја оваплоћења (6, п, 943, стр. 5).
Господ телом спава у гробу, а душом је сишао у ад и онима који су тамо у духу је проповедао спасење (43, с. 81).
Господ је са Крста сишао у ад и разрушио га, изводећи оне који су били унутра... (41, стр. 130).
Пошто је васкрсао, Господ се вазнео и седи са десне стране Оцу, заступајући нас и уверавајући да ће нам са Њим све бити даровано, и да ће Његов слуга заиста бити тамо где је и Он (48, стр. 531).
Ми тајанствено постајемо причасници овог Васкрсења кроз крштење, свлачећи у њему стари живот и облачећи нови. Али у томе је само залог, почетак и основ за будуће васкрсење у слави – васкрсење слично Васкрсењу Господњем (37, стр. 174-175).
Сила Васкрсења Христовог је неописиво велика! Ми треба да задобијемо не само јасно поимање о њему – него и да га осетимо: јер није ради Себе васкрсао Господ, него ради нас. Даруј нам Господе да вером сагледамо ово Васкрсење и да се од тога испунимо радошћу (8, п. 1346, стр. 100).
Васкрсавши, Он је (Исус Христос) устао као почетак оних који треба да васкрсну, то јест као прворођени из мртвих (Кол. 1,18), за Којим ће се и сви други родити из мртвих у бесконачни живот (33, стр. 547).
Ако Васкрсли јесте Бог, и људска природа, васкрснута у Њему, јесте центар свега створеног, онда сила Васкрсења Христовог, спуштајући се најнепосредније на људску природу, треба на тај начин да силази на све области битија (52, стр. 4040).
...Христос Господ је једини посредник, преко кога на нас силази сваки Божији благослов; сваки дар духовни даје нам се кроз Христа и ради Христа (38, стр. 50).
Знамо да Утешитељ не би сишао, да се Господ није узнео (51, стр. 176).
Тешећи Своје ученике, Господ им је говорио како је за њих боље да Он узиђе на небо, јер ће им тада уместо Себе послати Утешитеља – Духа (Светога) (43, стр. 128).
...Треба сматрати да је Вазнесење Господње било праћено неком нарочитом славом, коју људи нису могли да виде, али коју су Анђели видели и опевали својим славословљем (47, стр. 316-317).
Када се Вазнео, Господ је без сумње по Својој људској природи примио Божанску част и славу: јер Његова Божанска природа одувек је сијала неизмењивом Божанском славом (51, стр. 174).
Планете су окренуте ка сунцу и њиме се управљају у своме кретању. И сав духовни свет – Анђели и свети на небу, и људи који духовно живе на земљи, окренути су ка Господу Спаситељу и њиме се руководе. Он је – центар, око кога се све окреће. Глава онога што је на небу и што је на земљи... (Еф. 1,10) (12, стр. 111-112).
Људска природа у лицу Исуса Христа прошла је небеса и стала пред Самог Бога... Тиме се открио истински пут светих, који је био скривен за оне из старине... (51, стр. 278).
Нараштај за нараштајем смењиваће се током времена, пролазиће век за веком, али то велико дело Божије које је савршено у Христу Исусу, а представљено и садржано у Цркви, остаће неизмењиво, обогаћујући наш род све већим и већим небеским даровима, и увек ће покретати уста на славословље (38, стр. 252).
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар