Из наших књига

Седам Стубова Премудрости
Историја Васељенских Сабора

Пред­го­вор пр­вом из­да­њу

Го­спод Исус Хри­стос, Син и Пре­му­дрост Бо­жи­ја, Ко­ји је Сво­јим Рас­пе­ћем и Вас­кр­се­њем са­здао Се­би Дом – Цр­кву, при­зи­ва­ју­ћи у њу чи­та­во чо­ве­чан­ство, по­ди­гао је у том до­му се­дам сту­бо­ва (Прич. 9,1) – Све­тих Се­дам Ва­се­љен­ских Са­бо­ра на ко­ји­ма је Ду­хом Бо­жи­јим за­бли­ста­ла исти­на Ње­го­вог от­кри­ве­ња. Пред чи­та­о­цем је књи­га ко­ја ну­ди по­ве­сни­цу нај­зна­чај­ни­јих са­бра­ња у исто­ри­ји људ­ског ро­да. Од Пр­вог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра на ко­ме је по­твр­ђе­на ве­ра ра­не Цр­кве у Хри­ста као Бо­га Ко­ји је по­стао чо­век, до Сед­мог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра на ко­ме је ис­по­ве­ђе­но дог­мат­ско и бо­го­слу­жбе­но до­сто­јан­ство ико­не, те­че ре­ка ог­ње­них све­то­о­тач­ких све­до­чан­ста­ва о ствар­но­сти спа­се­ња у Хри­сту ко­ја је, у исти мах, и ре­ка ис­по­вед­нич­ке и му­че­нич­ке кр­ви у бор­би про­тив је­ре­си.
По­ред исто­ри­је Се­дам Ва­се­љен­ских Са­бо­ра у књи­зи су да­ти и до­да­ци: пи­сма све­тог Ата­на­си­ја Ве­ли­ког, че­ло­во­ђе Пр­вог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра, про­тив ари­јан­ске је­ре­си, Окру­жна по­сла­ни­ца Ца­ри­град­ске Па­три­јар­ши­је из 1895. го­ди­не о ри­мо­ка­то­ли­ци­зму као нај­ве­ћој за­блу­ди у исто­ри­ји хри­шћан­ства, као и од­го­вор дво­ји­це углед­них ру­ских те­о­ло­га, Лу­ри­је и Ку­ра­је­ва на по­ку­шај уни­је са мо­но­фи­зи­ти­ма на кра­ју два­де­се­тог ве­ка. По­сле све­га, др­же­ћи се све­то­о­тач­ког ста­ва да "ни­је сва­ки скуп епи­ско­па са­бор, не­го са­мо епи­ско­па ко­ји сто­је у исти­ни", отац Ју­стин По­по­вић пи­ше о мо­гу­ћим опа­сно­сти­ма при­ли­ком са­зи­ва­ња тзв. "Осмог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра". На­да­мо се да ће ова књи­га би­ти од ко­ри­сти мно­гим ду­ша­ма глад­ним и жед­ним исти­не и прав­де Бо­жи­је, за ко­је ће се, док је чи­та­ју, мо­ли­ти све­ти Оци и Учи­те­љи Цр­кве.
1998. Вла­ди­мир Ди­ми­три­је­вић