Манастир Бањска

Манастир Бањска на Косову
задужбина краља Милутина
- црква и звоник

Дневник уредника

Неколико речи о ауторским правима

Постоји ли у Србији свест о томе шта су ауторска права? Постоји ли свест о томе да права везана за ауторску књигу, превод, песму, слику или филм представљају неприкосновену својину аутора? Постоји ли свест о томе да постављањем туђег ауторског дела на своју интернет презентацију ми заправо атакујемо на туђу својину – као кад бисмо украли нечија кола, опљачкали нечију кућу, тајно изнели нешто из самопослуге – да чинимо кривично дело?
Пратио сам у последње време неколико главних српских сајтова са богословском литературом и уочио огроман број повреда ауторских права. Готово да је повреда права правило, а поштовање права изузетак.
А како стоје ствари у свету? Недавно ми је била потребна књига једног византијског писца из 15. века чији је превод објављен на енглеском. Пронашао сам на неколико сајтова кратке одломке из те књиге уз захвалност издавачу на уступљеном материјалу. Али књигу у целини, која има око 170 страна, пронашао сам само у понуди да се поручи, по цени од 170 долара. Код нас би је неко једноставно узео, скенирао и поставио на свој сајт.
Навео бих и домаћи пример ради поређења. Један мој превод, за који ми је својевремено плаћено око 2.000 евра, издавач је недавно поново издао, при чему сам добио још око 800 евра, пошто је уобичајено да се за друго и остала издања плаћа 30-50% од првобитне цене. Отприлике у исто време читава та књига је постављена на једном угледном православном сајту на српском језику. Моја законска обавеза је да реагујем и заштитим издавача који је права уредно платио.
Зашто ми смета угрожавање ауторских права? Покушаћу да објасним на још једном примеру. Пре две године објавио сам књигу о св. Марку Ефеском – његово Житије, дела и службу. На књизи сам радио готово две године, због ње сам предузимао и путовања. Тако настану велики трошкови које треба покрити продајом књиге. Но, шта ако је неко једноставно скенира и постави на интернету? Или новији пример. Тренутно преводим књигу "Библиотека" св. Фотија Великог. Кад превод буде готов Срби ће имати преведено једно тако значајно дело на свом језику пре него на енглеском (на енглески је преведен део ове књиге) или на руском (преведени тек поједини фрагменти). Само грчки изворник у 9 томова који сам поручио из француске коштао је преко 300 евра. На књизи радим већ годину дана, а радићу бар још две. Сад рачунајте три године пута 12 месеци и помножите то са платом од рецимо 500 евра. Дакле, само рад на тој књизи кошта отприлике 18.000 евра. Уз дизајн, прелом и штампу 2 велика тома, као и поменуту цену изворника, то изађе на 24-25.000 евра (не рачунајући ту, на пример, боравак у Цариграду у вези са припремом књиге). Дакле, производна цена за тираж од 1.000 комада је око 25 евра. Да би књижаре могле да добију рабат који траже (и до 50%), са продајном ценом од 50 евра само би се повратили трошкови. При томе, човек улаже средства 3-4 године правећи књигу, а онда су потребне још 3-4 године да би тираж продао и повратио уложен новац, без икакве зараде. А ако се жели некаква и зарада, онда та двотомна књига мора да кошта 60, 70 или више евра, тј. 6-7 или више хиљада динара. И сад замислите, у таквим околностима, неко је једноставно узме, скенира и постави бесплатно на интернет. Да ли је тај човек свестан да, осим што чини кривично дело, он тиме угрожава будућу продукцију и, народски речено, "убија вола због кило меса". Уколико неко жели заиста да помогне и учини добро дело, нека на интернету објави старе књиге, за које не постоје ауторска права. Или нека засуче рукаве па нека сам нешто преведе (или напише, отпева, наслика) и постави на мрежу. Или нека се код носилаца ауторских права распита да ли би нешто могли да му уступе бесплатно. Ја сам, на пример, за 15 година колико се бавим овим послом, превео много књига и свакоме ко жели да објави нешто бесплатно на интернету увек сам спреман да понудим десетине занимљивих текстова, па и читавих дела. Али када је реч о књигама за које је већ неко платио ауторска права, или о књигама које још нису прошле један период комерцијалне употребе, једино што могу то је да, уз допуштење издавача, понудим краће одломке тих дела, који такође могу да буду веома занимљиви. У противном би људи који се баве производњом и издавањем књига остали без средстава за даљи рад и продукцију.

М. С.

Манастир Велика Лавра

Трпезарија
светог манастира Велика Лавра
на Светој Гори

Св. Игњатије Брјанчанинов, Поуке

ЧИТАЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА 

# Велика је срећа спознавати истину из Јеванђеља и светих отаца, и посредством читања се причешћивати Духом Светим који живи у Јеванђељу и светим оцима. 1. 119
# Приликом читања Јеванђеља не тражи насладу, не тражи заносе, не тражи блиставе мисли: тражи да непогрешиво видиш свету Истину.
Не задовољавај се само бесплодним читањем Јеванђеља: труди се да испуњаваш његове заповести, читај га делима. То је – књига живота, и треба је читати животом.
Немој да мислиш да најсвештенија књига, Четверојеванђеље, без разлога почиње од Матеја, а завршава се Јеванђељем по Јовану. Матеј нас више учи како да испуњавамо вољу Божију, и његове су поуке нарочито погодне за оне који тек крећу путем Божијим; Јован пак излаже начин сједињења Бога са човеком који је обновљен заповестима, што је доступно само онима који су на путу Божијем већ узнапредовали.
Отварајући ради читања ту свештену књигу, свето Јеванђеље, сети се да она решава твоју вечну судбину. По њој ће нам се судити и – у зависности од тога какви смо били овде на земљи у односу на њу – добићемо као удео или вечно блаженство, или вечне казне (Јн. 12,48).
Бог је открио Своју вољу ништавном зрнцу прашине – човеку! Књига у којој је изложена та велика и свесвета воља је у твојим рукама. Ти можеш и да прихватиш и да одбациш вољу свога Творца и Спаситеља, у зависности од тога како ти је угодно. Твој вечни живот и вечна смрт су у твојим рукама: замисли колико опрезан и мудар треба да будеш. Не играј се својом вечном судбином!
Скрушена срца моли се Господу да отвори твоје очи како би видео чудеса скривена у Његовом закону (Пс. 118,18) који је – Јеванђеље. Очи се отварају и види се чудесно исцељење душе од греха, које савршава Реч Божија. Исцељење телесних болести било је само доказ исцељења душе, доказ за плотске људе, за умове заслепљене чулношћу (Лк. 5,24).
Јеванђеље читај са крајњом побожношћу и поштовањем. Ни за шта у њему немој мислити да је мање важно и да не заслужује разматрање. Свако његово слово зрачи светлошћу живота. А занемаривање живота је – смрт.
Читајући о губавима, раслабљенима, слепима, хромима и демонизованима које је Господ исцелио, мисли на то да је твоја душа, која носи најразличитије ране греха и налази се у ропству демона, налик тим болесницима. Из Јеванђеља се научи вери – да ће Господ Који је исцелио њих исцелити и тебе, ако се од срца будеш молио за своје исцељење.
Задобиј такво расположење душе да будеш способан за примање исцељења. Способни да га добију су они који су свесни своје греховности и решили су да је оставе (Јн. 9,39-41). Гордељивом праведнику, то јест грешнику који не види своје грехе, Спаситељ није потребан и користан (Мт. 9,13).
Виђење грехова, виђење пада у коме се налази људски род, представља нарочити дар Божији. Измоли за себе тај дар и биће ти јасна књига Небеског Лекара – Јеванђеље.
Потруди се да усвојиш Јеванђеље умом и срцем, и да такорећи пливаш у њему; тада ће и твоје деловање лако постати јеванђелско. Ово се може постићи непрестаним побожним читањем и изучавањем Јеванђеља.
Преподобни Пахомије Велики, један од најзнаменитијих древних отаца, знао је свето Јеванђеље напамет, и својим ученицима је, по откривењу Божијем, давао да га обавезно науче. На тај начин Јеванђеље их је пратило свуда, стално их руководећи.
...Каква срећа, какво богатство – научити Јеванђеље! Не могу се предвидети обрти и несреће које у животу могу да нам се догоде. Јеванђеље које имамо у сећању и слеп може да чита, оно окованога прати у тамницу, разговара са земљорадником на њиви коју орошава његов зној, поучава судију за време процеса, руководи трговца на тржници, радује болесника током мучне несанице и тешке усамљености.
Не усуђуј се да сам тумачиш Јеванђеље и друге књиге Светог Писма. Писмо су дали свети пророци и апостоли не својом вољом, него на подстицај Духа Светога (2. Пет. 1,21). И како онда не би било безумно тумачити га по сопственој вољи?
Дух Свети који је преко пророка и апостола саопштио Реч Божију, растумачио ју је преко светих отаца. И Реч Божија и њено тумачење су – дар Духа Светога. Једино то тумачење прихвата Православна Црква! Једино то тумачење примају њена истинска чеда.
Ко самовољно тумачи Јеванђеље и читаво Свето Писмо, тај самим тим одбацује његово тумачење које су Духом Светим дали свети оци. Ко одбацује тумачење Писма Духом Светим, тај без икакве сумње одбацује и само Свето Писмо.
...На кога ћу погледати, осим на кротког и ћутљивог, који дрхти од речи Мојих? – каже Господ. Такав буди у односу на Јеванђеље и Господа Који је у њему присутан.
Остави греховни живот, остави привезаност за земаљско, одрекни се своје душе, тада ће ти Јеванђеље постати доступно и схватљиво.
Ко мрзи живот свој на овоме свету – рекао је Господ – сачуваће га за живот вечни (Јн. 12,25). За онога ко воли свој живот, за онога ко се не одлучује на самоодрицање, Јеванђеље остаје затворено: он чита слова, али реч живота, будући Дух, остаје за њега под непрозирном завесом.
Док је Господ био на земљи у Свом пресветом Телу, многи су га видели – а да га истовремено нису видели. Каква је корист ако неко гледа телесним очима, које су му заједничке са животињама, а при томе ништа не види умом и срцем – очима душе? И данас многи свакодневно читају Јеванђеље, а као да га никад нису читали – уопште га не познају.
«Јеванђеље се чита чистим умом – рекао је један преподобни пустиножитељ – а разумева се у мери испуњавања његових заповести на делу. Но, тачно и савршено разумевање Јеванђеља не може се постићи сопственим трудом: то је – дар Христов».
Дух Свети, који се уселио у истинског и верног служитеља свога, чини га и савршеним читаоцем и истинским извршиоцем Јеванђеља.
Јеванђеље је изображење својстава новог човека, Који је Господ са неба (1. Кор. 15,48). Тај нови човек је – Бог по природи. Свој свети род људи – оне који верују у Њега и преобразили су се по Њему – Он чини боговима по благодати.
Ви који се ваљате у смрадном блату грехова и у томе налазите насладу! Подигните очи, погледајте на чисто небо: тамо је ваше место! Бог вам даје достојанство богова; ви пак одбацујући то достојанство бирате себи друго: достојанство животиња и то оних најнечистијих. Опомените се! Оставите злосмрадно блато; очистите се исповедањем грехова; умијте се сузама покајања; украсите се сузама умиљења; уздигните се од земље; узиђите на небо: Јеванђеље ће вас тамо узвести. Док светлост имате – то јест док имате Јеванђеље у коме је скривен Христос – верујте у светлост, да будете синови светлости - Христа (Јн. 12,36). 1. 106-109
# Почетник најпре треба да изучава заповести Господње у Јеванђељима по Матеју и Луки. Од изучавања заповести код ових јеванђелиста, уз њихово испуњавање на делу, и друге књиге од којих се састоји Нови Завет постаће лако разумљиве. Приликом читања јеванђелиста треба читати и Благовесник, тј. објашњење Јеванђеља које даје блажени Теофилакт, архиепископ Охридски. Читање Благовесника је неопходно: оно помаже правилном разумевању Јеванђеља и сходно томе тачнијем испуњавању (његових заповести). При томе, правила Цркве захтевају да се Свето Писмо разумева онако како тумаче свети оци, а никако по сопственом нахођењу: руководећи се тумачењем светог оца, тумачењем које је прихватила и употребљава Црква, ми чувамо предање свете Цркве. 5. 50

Скит Светог Јована Претече

Светогорски скит
Светог Јована Претече

Манастир Дохијар

Свети манастир Дохијар - тврђава спасења

Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу

Писмо 16. 

Питаш о обавези према одраслим особама којима си била кума на крштењу и да ли да се убудуће тога прихваташ? Обавеза се састоји у томе да они буду чврсти у православном исповедању и да се не удаљавају од њега; тако је било и у пређашња времена, када такође нису крштавали без кумова. Приликом крштења мале деце кумови говоре одрицања и завете уместо њих, јер она сама то не могу, а после треба да их уче тајнама вере и заповестима Божијим; а одрасли сами говоре одрицања и завете. Ни убудуће не треба да се одричеш кумства, уколико нема других прикладних особа за то. Ја ово схватам на тај начин, а можда о томе постоје и правила, или други знају више.
У вези са употребом новца. Треба имати благоразумну опрезност, и водити рачуна о приходима и расходима породице и укућана, као и о осећању срца – да нема тврдичлука. Треба водити рачуна о потребама, о лицу, о нужди, и о својим могућностима. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10,16).
Тешко питање о деци: да ли им допустити да се картају и да плешу када се налазе у кругу рођака и вршњака? Не знам како да одговорим на то питање. Тешко је живети у свету и супротстављати се ономе што је у свету на таквим скуповима постало уобичајено. Требало би једноставно бити исповедник, подносити прекоре, подсмехе и презир, али не пуштати их да се од детињства картају, јер то временом може да се претвори у навику, па чак и у страст; исто је и са плесовима, које је један мудри проповедник назвао «Иродијадином вештином», а које свет сматра за невино задовољство приликом друштвених скупова, док су они у суштини греховни. Деци, колико је могуће, треба сугерисати да је за њих штетно и једно и друго. Но, гледајући другу децу како се забављају они ће им или завидети, или ће их осуђивати, а себе сматрати бољима од њих. И ту треба да будете мудри, али не својим разумом, него да молите Господа да вас Он умудри како да поступите у васпитању деце, и да их сачува од разорног духа светских обичаја. О овом питању не могу ништа више да вам кажем...
Што се тиче предодређења, црквени учитељи јасно указују да оно бива по предзнању Божијем; Бог види наша дела и пре но што су учињена, те нам по њима предодређује казну или награду. Но, тиме се наравно не ограничава човекова слободна воља.
Молећи на све вас Божији благослов, остајем онај који вам жели здравље и спасење, и ваш молитвеник пред Богом, многогрешни јеромонах Макарије. Деци мој недостојни благослов.

5. март. 1860. године

Манастир Дохијар

Улазни пирг светогорског манастира Дохијар

Интересантна песма

Песму, чији текст гласи: "Крв Исусова ме још никад није изневерила, то је једина ствар коју знам, јер Он ме тако воли", певао је непознати скитница у лондонској метро станици Вотерлу, непрестано је понављајући, као што православни понављају Исусову молитву. Његову песму снимио је Гевин Бриарс 1971. године за документарни филм А. Пауерса. Једног дана Гевин је напустио свој студио да би отишао по кафу и оставио је песму да се врти, а када се вратио приметио је да су сви присутни застали, неки су чак седели и плакали. Тада је схватио колико је песма снажна и додао јој је оркестарску пратњу. Скитница није доживео да чује Гевинов рад јер се у међувремену упокојио. "Ово дело остаје као речито али ипак недовољно сведочанство о његовом духу и оптимизму " – рекао је Бриарс. Године 1993. Том Вејтс је понудио свој глас за ремикс песме.

Манастир Ставроникита

Из дела светог Теофана Затворника

Свештено предање

Под речју предање не подразумева се неко неодређено мњење, за које се не зна како се појавило и раширило, него усмено предато апостолско учење, или правила и одредбе које је су на делу прихваћене у Цркви. Апостоли су у потпуности организовали Цркву Христову – у свим аспектима спасоносног духовног и црквеног живота. Али то како су је организовали, није изложено у њиховим делима, него је од стране самих Апостола учињено на делу и спроведено у живот хришћана, а укорењено кроз често посећивање хришћанских општина које су основали и вишекратно исправљање онога што није било исправно – све личним деловањем и речју. И начин хришћанског држања, и правила живота, и узајамни односи хришћана, и освећујућа тајинствена свештенодејства, и правила за црквена сабрања... све је то било установљено личном речју и утврђено личним надзором...
Хришћани су почели да размишљају, живе, међусобно се опходе, управљају, освећују и служе Богу онако како су установили Апостоли... Новообраћени су све ово прихватали од њих и организовали се према њиховом узору. Нови нараштаји су све аспекте живота организовали према оном облику уређења хришћанске заједнице који су оставили Апостоли... И тако из поколења у поколење... дошло је и до нас.
Због тога целокупно добро уређење хришћанске заједнице, у свим детаљима, представља апостолско предање, које сваки хришћанин неизоставно мора да следи ако жели да стоји у истини. Речи «предање» увек додајте «апостолско» (6, п. 946, стр. 18).

Ви предање схватате као – преношење од уста до уста... а оно је било предање из живота у живот, из дела у дело...
Ми читамо отачке списе ради тога што се у њима чува апостолско предање, које се препознаје по општој сагласности свих њих...
Грчка Црква је тачно сачувала апостолско предање и предала га нама. То апостолско наслеђе је – код нас.
Католици су помутили апостолско предање. Протестанти су узели да ствар исправе – да би је још више нагрдили... Код католика је један папа, а код протестаната, сваки протестант је папа...
Све ово говорим о апостолском предању, које света Православна Црква има за извор свога учења, упоредо са Светим Писмом (6, п. 974, стр. 96-97).

Оно што су предали Апостоли, то чини хришћански живот и, као такво, неизмењено је прелазило из нараштаја у нараштај, улазећи истовремено у дела отаца од првог века (6, п. 974, стр. 98).

Манастир Ставроникита

Дневник уредника

На слици: Пећка Патријаршија



Поводом избора новог Српског Патријарха 
Његове светости г. Иринеја


Патријарх - чувар Предања

Шта символизује Српски Патријарх? Јединство народно и политичко - народно, јер се око њега и око Цркве коју он представља окупља народ који живи у више балканских земаља, у појединим случајевима носи и различита национална имена, и расејан је по читавом свету; политичко, зато што је то институција која стоји изнад династичких, идеолошких и политичких подела. Монархију - у деценијама републиканског уређења које су уследиле након векова монарије, патријарх је слика монархијске власти. Континуитет - то је једна од најстаријих живих институција у Европи која траје 45 генерација сведочећи уједно и о народном трајању. Његов главни задатак је да штити православну Веру и јамчи да ће она неповређена бити предата наредном поколењу. Патријарх је чувар Предања које из нараштаја у нараштај преноси оне суштинске етичке принципе утемељене на православној хришћанској вери, који чине градивни материјал народног етоса.

М. С.

Манастир Хиландар

Хиландарски пирг,
виногради и крајпуташ.

Дневник уредника

Православне интернет презентације на српском језику

Ових дана прочешљао сам мало интернет и сачинио своју топ-листу православних сајтова на српском језику, са кратким освртом на оне за које сматрам да су најзанимљивији. Редослед српских православних сајтова направио сам руководећи се пре свега мишљењем свог окружења о томе који су сајтови највреднији, најпосећенији, најинтересантнији па и најпровокативнији. При томе, посебно сам узимао у обзир мишљења људи који су ангажовани управо на неком од поменутих сајтова, али не мишљење о њиховом, него о другим сајтовима. Као главни критеријум за рангирање узета је вредност библиотеке. Узет је у обзир и рејтинг сајта у каталогу "Православно хришћанство.com". Такође, са листе сам искључио "институционалне" сајтове као што су патријаршијски, епархијски или сајтови црквених информативних кућа. Они би по својој вредности и посећености свакако могли да заузму места на овој листи, али ја сам решио да се усредсредим само на сајтове које праве неиституционалне групе верних у Српској Православној Цркви, јер институционални сајтови објављују углавном вести, саопштења и хронике, док сајтови који су били предмет мог интересовања садрже пре свега велике библиотеке, питања пастиру, практичне савете за породични живот хришћана, као и листе и форуме за дискусије на којима се постављају питања, износе мишљења и воде живе расправе о актуелним питањима које понекад прерастају у врло жучне полемике.
Бићу захвалан за сваки коментар који читаоци пошаљу сугеришући ми да обратим пажњу на још неки сајт, или да треба изменити редослед на овој "топ листи", или ако изнесу сопствено мишљење у вези са неким од наведених сајтова.
За сада моја листа изгледа овако:
1) Светосавље (svetosavlje.org)
2) Манастир Лепавина (manastir-lepavina.org)
3) Верујем (verujem.org)
4) Поуке – Живе речи утехе (pouke.org)
5) Борба за веру (borbazaveru.org)
6) БСН Библиотека Св. Наум (bsn.org.rs)
...
На крају бих рекао неколико речи о сваком сајту појединачно.
Најпре "Светосавље". Сајтом руководи уредништво у саставу: протојереј Србољуб Милетић (Аустралија), протојереј Љубо Милошевић (САД) и јеромонах Евтимије, настојатељ манастира Јошаница. Почеци овог сајта везани су за mail-листу "светосавље" која је настала као покушај да се омогући дружење у љубави Христовој свима који деле Православну Веру и који пишу српским језиком. У уводнику сајта стоји: "Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства. То је наш народни, српски, православно-хришћански опит. Опит, стил и искуство утемељени на Светитељу Сави, његовој личности и делу; његовој и његових светих наследника. Све што је у нашем народу свето и честито на тај се свештени коријен наслања, а кроз њега (Светитеља Саву) на свете подвижнике претходних времена - све до Подвигоположника Христа, Утемељитеља и Творца беспрекорне и Свете Цркве". Листа је расла, теме, интересовања и разговори непрестано су се ширили обухватајући мноштво питања живота по Вери. Услед тога морало се приступити бољој организацији рада листе тако да је оформљен правилник и створено је управно тело – "савет". Истовремено са разменом писама окупљени на њој су размењивали књиге, иконе, фотографије и друго, тако да се временом накупило много таквог материјала. Тада се природно јавила идеја о оснивању web-сајта где би се све то прегледно и јасно изложило "на корист многих". Ипак, од зачетка идеје до стварне реализације протекле су године. Сајт је "пуштен у рад" на Савиндан 2003. године. Светосавље има богату библиотеку, галерију икона, фресака и уметничко-богослужбених предмета, страницу са црквеним појањем, форум (mail-листу), као и странице са вестима, питањима пастиру и засебну родитељску листу. Посебну вредност представља библиотека са неколико стотина наслова која обухвата сва значајнија дела духовне литературе објављена на српском језику. Ових дана требало би да проради и блог "Светосавље". Проблем са "Светосављем" као и са већином других православних интернет презентација је непоштовање ауторских права, иако је у последње време у тој области приметан благи напредак. Сада на "Светосављу" макар детаљно наведу извор дела, а појављују се интернет издања – текстови који су специјално преведени и приређени за "Светосавље", попут "Изабраних дела и чланака митрополита Антонија Храповицког".
Друго место на мојој листи заузима интернет презентација манастира Лепавина који се налази близу Копривнице у Хрватској. Манастир је основан око 1550. године, а прва верзија његовог web-сајта појавила се 2004. Уређује га манастирско братство, а посебну улогу има игуман, архимандрит Гаврило, чије савете и одговоре на различите недоумице свакодневно тражи велик број верујућих људи преко Фејсбука или Скајпа.
На трећем месту налази се интернет презентације "Верујем". Постоји од 1998. године, а од 2004. постала је званични пројекат Задужбине манастира Хиландара. И поред извесних замерки које би се могле изнети, мора се признати да на овом сајту постоји одлична и прегледно организована библиотека која поседује преко хиљаду текстова и звучних записа. Посебна пажња посвећена је избору текстова који могу да послуже студентима Богословског факултета СПЦ. Замерке би се могле свести на то што је и овде као и на "Свеотсављу" присутно непоштовање ауторских права, које је у извесном смислу чак и теже, јер се не поштују ни тзв. морална права аутора, па се тако на овом сајту може пронаћи текст за који није наведено чак ни име преводиоца (Шмеман, "Евхаристија", издање манастира Хиландара). Остале замерке могле би се свести на оно што је рекао мој пријатељ који ради у редакцији једног од сајтова на овој листи: "У неколико наврата сам био на форуму 'Верујем' и уз крајњи напор своје горде природе успевао да издржим разне видове нехришћанског понашања, покушавајући притом да им укажем на неисправност њихових ставова. Не верујем да сам успео... Шта хоћу да кажем? Они не желе дијалог са нама. Они воде дијалог са римокатолицима и протестантима, који су за њих сви истинита црква. Ми смо, с друге стране, само 'реметилачки фактор', камичак у ципели. Они са нама немају шта да причају, као што не причају ни са вл. Артемијем. Они наступају са позиција власти и силе која је сигурна да јој не прети никаква опасност и нема намеру да се бави тамо неким 'залуђеницима'... Нажалост, једини вид разговора и љубави коју можемо њима указивати јесте – молитва, што верујем да свако од нас и чини".
На четвртом, петом и шестом месту моје листе налазе се интернет сајтови "Поуке – Живе речи утехе", "Борба за веру" и "БСН – Библиотека Св. Наум", али о њима неки други пут.

Младен Станковић

Манастир Велика Лавра

Светогорске келије - манастир Велика Лавра

Св. Игњатије Брјанчанинов, Поуке

ЈЕВАНЂЕЉЕ

# Ја у свет дођох као светлост (Јн. 12,46) – рекао је о Себи Господ. Та Светлост стајала је пред Јудејцима обучена у тело; пред нама Он стоји обучен у Јеванђеље. 1. 495
Велика је и свесвета књига – Јеванђеље! У њој је представљен нови, богоподобан човек; а какве особине треба да има нови човек – то показују заповести Христове. Кроз њих нам је Христос открио Своје особине, Свој начин размишљања и деловања. Загледајући се у Јеванђеље и посматрајући се у том огледалу, ми можемо мало-помало да увидимо своје недостатке, да мало-помало избацујемо из себе наше старе особине и схватања, и замењујемо их јеванђелским, Христовим мислима и особинама. У томе се састоји задатак, лекција коју хришћанин треба да реши и испуни током свога земаљског живота. У души треба насликати портрет Христов, пренети јој сличност са њеним првообразом. Портрети који не личе (на Христа) биће одбачени на тој свеопштој изложби на којој ће за сваког човека бити испитано у којој је мери сачувао и обновио у себи образ и подобије Творца и Бога свога. Ликови на којима линије и боје буду толико искривљене да се изгуби свака сличност, свако подобије, чуће: Не познајем вас! Они неће бити препознати! Господ ће их се одрећи!
Почнимо са духовним сликањем! Обратимо пажњу на одбачени, прљавштином, огреботинама и прашином прекривени образ Божији који је у нама нацртао и који нам је поверио Бог! Сликар је – Христос, а Његова четкица – Дух Свети. Припремимо душу за тај живопис, тако да она, као чисто и ново платно, буде у стању да прими на себе све – и најтананије линије, и најнежније боје и сенке.
Да бисмо је тако припремили, потребно је да је очистимо покајањем и умијемо сузама. А да бисмо у себи подстакли покајни осећај, спасоносну тугу и плач, неопходно је да се, уз уздржање од свих страсти, често бавимо читањем Јеванђеља и да поредимо свој живот са његовим најсветијим заповестима, да присиљавамо себе на извршавање тих заповести, упркос стремљењима и поривима грехољубиве воље. Један свети отац је рекао: «Испуњавањем заповести Христових човек спознаје колико је слаб». Тачно: онда када почнемо да присиљавамо себе на испуњавање јеванђелских Заповести, ми полако откривамо колико смо слаби и повређени падом. Од посматрања својих слабости и своје повређености природно рађа се плач. Плач је – покајно осећање срца! Плач је – срце скрушено и смерно, које је толико драго Богу. Када Господ опази душу очишћену покајањем, онда Он почиње мало-помало, сходно њеној чистоти, да Духом Светим обнавља на њој црте Свога образа, сенке и боје Свога подобија. Пре свега уобличава је кротошћу и смирењем. Научите се од Мене – вели Он – јер ја сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете мир душама вашим. Свештени мир може да се нађе тек онда када се мисао и срце погрузе у смирење Христово и Његову кротост, након што им се науче из Јеванђеља. Ове две добродетељи доводе у ред црте лика поремећене немиром – неизоставним пратиоцем сваког човека који служи страстима. Показатељ тога реда је – свештени мир. Тада се на већ исправљене црте полажу свете боје које представљају утеху духовном погледу: благост, милосрђе, чистота ума, срца и тела, жива вера која не мари ни за шта сујетно, него човека учи да у потпуности следи Христа, затим трпљење, које се издиже изнад сваке пролазне патње и љуби патњу као учешће у страдањима Христовим, те љубав према Богу и ближњем која тежи ка томе да испуни све човекове обавезе према његовом Творцу и према другим себи сличним створењима која у своме Творцу треба да чине једно. 6, 430-431
# Наша судбина и вечност зависе од начина живота, начина на који ћемо провести време нашег кратког боравка на земљи. Хоћете ли да будете храм Божији? Желите ли да ваше срце буде сасуд дарова Благодати? Пружам вам Јеванђеље, нека оно буде правило вашег живота. Верујте у њега вашим делима, вашим животом – не само мислима, срцем и устима. Кад читате ту Божанствену књигу, књигу живота, замислите да пред вама невидљиво стоји Сам Христос и да вам говори речи које су Дух и Живот! Не треба да замишљате лик Христов – не; треба само живо и побожно да осетите Његово свесвето присуство. 6. 512
# На томе Суду од кога зависи наша вечна судбина, судиће нам се према јеванђелским Заповестима које је Бог установио за нас, православне хришћане. Посебни суд за сваког хришћанина бива одмах после његове смрти, а општи ће бити за све људе приликом Другог доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа. На оба суда присутан је и суди Сам Бог. На посебном суду Он суди уз помоћ Анђела светлости и палих анђела; на општем суду суди посредством очовечене Речи Божије (Мт. 25; Јн. 5, 22, 27).
# Кодекс или збирка закона на основу које ће се судити на оба суда је – Јеванђеље. Господ је рекао: Ко одбацује Мене и не прима речи Моје, има себи судију: реч коју говорих, она ће му судити у последњи Дан. Јер Ја не говорих Сам од Себе, него Отац Мој Који Ме посла Он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим. И знам да је заповест Његова живот вечни (Јн. 12,48-50). На основу ових речи Господњих јасно је да ће нам се судити према Јеванђељу и да небрига око испуњавања јеванђелских заповести представља заправо одбацивање Самог Господа. 5. 35-36
# Блажени старац Серафим Саровски је говорио: «Себе треба тако научити, као да ум плива у Закону Господњем, којим се ваља руководити код управљања својим животом». 5. 37
# Онај ко је свој живот утемељио на изучавању Јеванђеља и испуњавању јеванђелских Заповести – утемељио га је на најтврђем камену. У какав год положај да га поставе животне околности, његов подвиг је увек са њим. Он непрестано дела, непрестано се подвизава и непрестано напредује, мада су његово дело и његов подвиг и његово напредовање неприметни и несхватљиви за друге. 5. 38

Снег на Светој Гори

Свети Илија Мињати

Илија Мињати / Ilija Minjati
Недавно сам превео беседе светог Илије Мињатија и остао задивљен подједнако лепотом њиховог језика и узвишеношћу учења које је ту изнето. Будући да се о овом светитељу код нас мало зна - први ја за њега сам само чуо, али ништа конкретније нисам знао - ево основних података у кратком житију које следи.
© Библиотека "Очев дом" ВДС Архиепископије Београдско-Карловачке и Младен Станковић, 2009. Сва права задржана.

Кратко житије светог Илије Мињатија
Илија Мињати је рођен око 1669. године у граду Ликсури на Кефалонији (данашња Грчка). Његов отац био је православни свештеник и звао се Франциско Мињати, а мајка му се звала Морезија. Када је Илија навршио десет година отац га је послао у грчку школу у Венецију. Овде је дечак показао тако добре резултате у богословским и философским наукама, као и у познавању древних и нових језика, да му је школска управа, без обзира на његову младост, поверила да предаје јелинске науке. Целе три године он их је успешно предавао, а осим тога је још и проповедао у грчкој цркви. Од ондашњих његових проповеди сачувано је само шест свечаних беседа, али и оне не у целини.
Из Венеције су Мињатија позвали његови суграђани кефалонијци како би подучавао омладину. Он се радо вратио у родни крај где је током седам година предавао философију и друге науке у школи, а у храму Светог Николе у Ликсурију држао је поучне беседе од којих је једну, о љубави, изговорио са циљем да прекрати сукоб неких утицајних породица и да их измири.
Његова велика ученост и беседнички дар прочули су се међу Грцима на свим Јонским острвима. Мињатијева популарност подстакла је житеље острва Закинтос да га позову како би поучавао њихову децу. Илија је прешао код њих и ту је предавао наредне четири године. Одатле је прешао на Крф, где га је позвао управитељ острва Антоније Молин који му је поверио васпитавање и поучавање двојице својих рођака, Марка Антонија и Марина. И поред све удобности којом га је окружио управитељ острва, Илија није занемарио ни своје омиљено занимање, па је често одлазио у цркву да проповеда. Поучавао је Крфљане са таквим успеом да су му они као доказ своје благодарности дали да користи приход једног богатог манастира. Међутим Молина су 1698. године позвали да се врати у Венецију па је он и Мињатија повео са собом. У Венецији су Грци поново предложили даровитом учитељу да преузме место наставника у школи коју је некад и сам завршио. Он је пристао, али је предавао само једну годину, јер га је племић Лаврентије Соранцо, који је послат на дужност у Константинопољ, узео са собом као саветника. Овде је Мињати понекад проповедао у такозваној великој патријаршијској цркви (Свети Ђорђе у Фанару), па је својом ученошћу и беседничком вештином стекао свеопште уважавање и утицај у дипломатским круговима. Године 1703. молдавски господар Димитрије Кантемир тражио је од венецијанског изасланика да пусти Илију са њим у Беч ради политичких преговора са императором. Тамо га је император примио уз почасти и одликовао орденом. Из Беча он се вратио у Константинопољ где га је васељенски патријарх Гаврило својом синодалном граматом поставио за свештенопроповедника велике цркве и наставника у грчкој народној школи. Мињати је одлично испуњавао поверене дужности. Али од многих његових проповеди које је изговорио у поменутој цркви током седам година службовања, сачувана је нажалост само једна беседа у десету недељу на Јеванђеље по Луки, о томе како треба славити празнике.
Након што је седам година провео у свити племића Карла Ручинија, Соранцовог наследника, Мињати је напустио Константинопољ и преселио се у свој родни град како би се код оца и мајке одморио ид исцрпљујућих послова. Његов предах није потрајао дуго. Становници Крфа опет су га позвали код себе, па је тако још једном имао прилику да поучава њихову децу и да им проповеда у цркви. Али од проповеди изговорених на Крфу није остала сачувана ни једна.
Мињати је био окружен нежном љубављу народа који се сабирао на његове проповеди и био жедан његовог учења; високо су га цениле и млетачке власти које су тражиле прилику да га одликују, мада је он, како ћемо доле видети, био разумни и стални критичар неправди и злоупотреба. У то време га је Анил Замос, који је управљао Пелопонезом, позвао да заузме упражњену епископску катедру Христијанопоља. Но, он је ову почаст одбио због скромности или због везаности за свој посао. Што се међутим хладније односио према таквим понудама, то су га више у вези са тим салетале велможе јужне Грчке. Када се Мињатијева духовна служба на Крфу окончала, Франциско Гримани позвао га је у Наупли да предаје омладини и да проповеда. Мињати је прихватио и дуго је своју дужност обављао тако успешно да су чак и Италијани који су тамо живели долазили да слушају његове проповеди које је говорио на италијанском језику. Ове његове поуке сачуване су до данас.
На Гриманијево место дошао је Марко Лоредан коме је пошло за руком да убеди Мињатија да прими чин епископа у пелопонеском граду Керника. Ово се догодило 1711. године.
Лоредана је заменио Августин Сагредо који је Мињатија позвао натраг у Наупли. Али Кернички епископ је ту боравио кратко јер је 1. августа 1714. године смрт затворила његова медоточна уста, у 45. години од рођења. Мињати је умро на рукама свога оца, који га је и превезао из Науплија на Кефалонију и сахранио га у Ликсурију, у породичној цркви Мињатијевих посвећеној светом Николају.
Превремена смрт Илије Мињатија била је разлог губитка многих његових дела. Од свих беседа које је изговорио током толиких година сачуван је само мали део на новогрчком језику, неколико беседа на италијанском и једно полемичко дело под насловом "Камен саблазни, или Разјашњење урока и разлога поделе источне и западне цркве и преглед пет разлика између њих".
Мињатијеве проповеди и беседе показују његову велику ученост, познавање историје и богословља, као и изузетан беседнички дар. Сачуване беседе омогућавају пажљивом читаоцу да види да је Мињати био нелицемерни бич сваког порока.
Почев од земаљских моћника, као и од архијереја и свештенства, дотичући се свих слојева друштва, он је слободно критиковао пороке који су се код њих укоренили.
Са црквене катедре проповедао је на новогрчком, без примеса страних речи. У свкој његовој проповеди приметна су три дела: увод, објашњење предмета са једне и са друге стране.
Мињатијево лице било је врло пријатно и насмејано, очи живе, поглед кротак и благ. На његовом лицу одражавала се доброта душе, нежност срца и оштроумност. Његова меморија била је задивљујуће добра и свеобухватна. Ево доказа за то. Једном је са начелником млетачких пукова на Пелопонезу присуствовао војној прозивци и када је саслушао поименично прозивање илирских војника у шали је рекао генералу: "Понављам у себи имена тих војника онако како стоје на списку". Генерал га је питао да их понови и остао је задивљен Мињатијевом необичном способношћу памћења, јер он је поновио тешка илирска имена готово истим редом како су прочитана.
Прво издање италијанских проповеди Илије Мињатија изашло је 1698. године, док су се 1717. у посебном издању појавиле његове две проповеди о вери и љубави. Све поуке Илије Мињатија штампао је у Венецији 1849. године кефалонијац јеродидаскал Антим Мазараки. Светитељу Мињатију с правом треба приписати у заслугу то што је међу првима у новогрчком језику применио научне термине. Овај народни језик до његовог времена представљао је тако чудну мешавину, да су га учени Грци називали варварским, а странци су тврдили да је "на њему тако тешко писати чисто, као што је тешко код древних грчких писаца пронаћи нешто варварско или нечисто". Али искуство Мињатија, који се први прихватио посла да очисти матерњи језик од туђих примеса, доказало је да грчки народ има језик који је изданак старогрчког, језик који је не само у стању да изрази узвишене научне идеје, него уз то поседује и склад и лепоту.

Са Светим Оцима из дана у дан

Очишћење ума и срца 

# Циљ живота и напора хришћана је – очишћење срца (свети Јован Касијан / Jovan Kasijan sveti).
# Ум пажљивог човека је као постављени стражар или чувар унутрашњег Јерусалима, који никада не спава. Стојећи на висини духовног сазерцања, он гледа оком чистоте на противничке силе које промичу и искушавају у души, по речима псалмопојца: и на непријатеље моје погледа око моје (Пс. 53,9) (свети Серафим Саровски / Serafim Sarovski sveti).
# Срце твоје нека према свима буде право и благо, да би себи пронашао мир Божији (авва Исаија / Isaija avva).
# Око Божије гледа на сам ум и на помисли (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Душевно спокојство не достижу они који исцрпљују и слабе своје тело, него они који пазе на унутрашњег човека и одсецају сопствена хтења (авва Исаија / Isaija avva).
# Себе треба тако обучавати, да ум као да плива у Закону Господњем, према чијем руководству треба уређивати свој живот (свети Серафим Саровски / Serafim Sarovski sveti).
# Бог нас позива на познање Себе, како бисмо постали пријатељи Божији и учесници у Његовом вечном блаженству (свети Григорије Богослов / Grigorije Bogoslov sveti).
# Човек који се навикао да показује непослушност Богу неиспуњавањем заповести, и приликом гоњења одрећи ће се Бога. Јер такав човек телесни живот претпоставља Богу, и телесна задовољства цени више од Божанских заповести (свети Максим Исповедник / Maksim Ispovednik sveti).
# Испитај срце своје и наћи ћеш да ништа не може да га потпуно задовољи и испуни, осим Бога. Њега и тражи – свим силама своје душе. Ако тако затражиш, пронаћи ћеш (свети Теофан Затворник / Teofan Zatvornik sveti).
# Ум људски је свето место и храм Божији, у коме су демони, пошто су претходно опустошили душу, поставили греховног идола. То треба да се догоди и историјски, у време антихриста (свети Максим Исповедник / Maksim Ispovednik sveti).
# Бог захтева од нас чистоту срца, добру савест, корисне речи, чисте и добре помисли (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Чувај ум, јер помисли, маштања и повођење срца за уобразиљом представљају греховно ђубре које демони убацују у душу (свети Григорије Богослов / Grigorije Bogoslov sveti).
# …Ти долазиш! – ја не видим начин на који идеш, видим само Твој долазак, и то не телесним очима. Осећам. Не остављаш времена нити дајеш начина да се размисли о томе ко си Ти? Неочекивано се јављаш у души, Невидљиви и Непојмљиви! Јављаш се неописиво тихо и фино, заједно са влашћу и силом Творца, зато мењаш читавог човека: мењаш, претвараш, пресаздаваш, обнављаш и ум и срце и тело!.. Хоћу ли тог Наставника да назовем светлошћу? Ја светлост не видим, али Он просвећује мој ум и срце више од сваке речи, више од сваког земаљског учења: без речи, неописиво брзо, као каквим чудесним додиром – да тако покушам да опишем неописиво – или деловањем унутар самог ума... Од тога ум и срце постају јеванђелски, постају Христови: човек гледа Јеванђеље написано у себи – на таблицама душе, прстом Духа (свети Игњатије Брјанчанинов / Ignjatije Brjancaninov sveti).
# Човек треба да обрађује земљу свога срца и да тамо води битку са сатаном, јер унутра као да се пројављују два лица, светлост и тама, спокојство и туга. Сав подвиг састоји се у томе да постоји противљење ђаволу и лукавим помислима (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Тугама и утехама, жељама и страховима ум се привезује за чулно. Стремљење ка мудрости презире страх, а сладост познања прогони тугу (авва Таласије / Talasije avva).
# Карактеристична црта разумности је потчињавање себе уму, потчињавање себе и покоравање тела (авва Таласије / Talasije avva).
# Верујући мора да се промени у своме уму и да све помисли сабере у Богу, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Ако већ стојиш на молитви, онда шта те кошта да и ум и срце привучеш на њу? И вуци их, ма како се упорно противили. Тада ће да потече истинска молитва, привући ће милост Божију и испуниће се обећање Божије: тражите и даће вам се. Често се не даје зато што не постоји истинско мољење, него само молитвени положај (свети Теофан Затворник / Teofan Zatvornik sveti).
# Ум душевним оком, душевним посматрањем, види замке и помисли лукавога, и чува душу. Прозорљиви ум види ђавоље замке (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Философирати о Богу не може свако и не може увек, и не пред сваким, и не свега се дотичући. Философирају они који су живот провели у сазерцању и очистили душу и тело, јер само чист може да се дотакне Чистога (свети Григорије Богослов / Grigorije Bogoslov sveti).
# Не говори како сиромах може да се предаје сластима, када нема средстава за то. Јер у помислима се може бити сладострастан горе (него на делу) (свети Марко Подвижник / Marko Podviznik sveti).
# Воља Божија је – очишћење од греха и од страсти, и освећење срца (свети Макарије Велики).
# И врлине и пороци чине ум слепим: код првих – он не види пороке, а код других – не види врлине (авва Евагрије / Evagrije avva).
# Умно духовно стање – душа и тело су се у свему потчинили духу, а ум се покорио Богу и Његовој вољи (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Сатана може да разговара са душом свакодневно, као човек са човеком, и да наводи ружне помисли. Сав труд ђавола састоји се у томе да одвоји ум од Бога и од љубави Божије (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Обрађуј ум поучавањем у закону; јер непрестано поучавање у њему искорењује зле помисли (свети Нил Синајски / Nil Sinajski sveti).
# Свакоме предстоји да упозна невидљиву борбу (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Непажљива душа лако са себе збацује узду закона (свети Нил Синајски / Nil Sinajski sveti).
# И сатана, и ум човеков, као равноправни противници, могу само да подстичу, а не да приморавају на зло и добро (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti):
# Предмет тражења нека буде једно – да се у души има ризница и живот, то јест имати Господа у уму (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Са сваком опрезношћу треба чувати своје срце, да се некако не изгуби мисао о Богу, или да се сећање на Његова чудеса не оскврне сујетним помислима, него да се путем постојаног и узорног сећања света мисао о Богу буде отиснута у нашим душама, као неизбрисиви печат љубави усиновљења и јединства онога који љуби са Љубљеним Богом (свети Јован Златоуст / Jovan Zlatoust sveti).
# Без одрицања од страсти човек не познаје обману духова злобе, ни ране, ни узе, ни скривену борбу (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Господ од тебе захтева да водиш борбу против свога ума, не пристајући на порочне помисли и не наслађујући се њима (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Код сујетних помисли и маштања, грех треба одбацивати чим се појави – вавилонце треба убијати док су мали и прибегавати покајању (свети Игњатије Брјанчанинов / Ignjatije Brjancaninov sveti).
# Само срце је мали сасуд; али тамо има лавова, има звери-отровница, има змија, тешких и опасних путева, и провалија; но, тамо је и Бог, тамо су анђели, тамо су живот и царство, тамо су светлост и апостоли, тамо су ризнице благодати (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Сећањем на Бога одагнаваш заборав, познањем уништаваш таму незнања, ревношћу изгониш безбожну равнодушност (лењост) (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Кад душа моли познање, разумевање и расуђивање, Бог јој даје, како ништа не би чинила против Владикине воље (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Бог је разуму дао урођени закон, као кормилара броду, или као јахача коњу (свети Јован Златоуст / Jovan Zlatoust sveti).
# Господ хоће да Његова реч буде посејана у људска срца. Чувај своје срце (Прич. 4,23), јер је оно рај, и ако у њему постоји чистота и љубав, колико будеш чувао Реч Божију, толико ће се и сачувати (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Земља преступничког, отврдлог и запуштеног срца рађаће ти трње и коров. У таквом срцу, као у бескрајној јами, гнездиће се змије (свети Макарије Велики / Makarije Veliki sveti).
# Оно што је добро у срцу, то без потребе не треба да показујемо: јер оно што је сабрано, биће безбедно од видљивих и невидљивих непријатеља само онда када као скривена ризница буде чувано у унутрашњости срца. Не откривај свима тајне свога срца (свети Серафим Саровски / Serafim Sarovski sveti).
# Добро је безмолвије, али философ (мудар подвижник), чије је тело пристаниште и храм за душу, и када се нађе на пијаци, на прослави празника, на гори, у пољу, окружен мноштвом народа, увек је закључан у том свом природном манастиру и умом пребива са Богом (Древни монашки устави / Drevni monaski ustavi).
# Могуће је и код куће седети па скитати помислима, и на пијаци бити као у пустињи – сам, и у себи, са Јединим Богом, не допуштајући метеж у осећањима због чулних предмета (Древни монашки устави / Drevni monaski ustavi).
# Целокупан подвиг састоји се у потпуном избацивању сваке греховне помисли и свих лоших успомена из ума молитвом Исусовом (свети Григорије Богослов / Drevni monaski ustavi).
# Као што се воштана свећа, чак и када није запаљена, али стоји између запаљених, топи, тако и срце монаха неприметно слаби од разговора са особама женског пола (свети Серафим Саровски / Serafim Sarovski sveti).
# Хришћанин не треба да се расејава и да било чиме одвлачи пажњу од сећања на Бога и Његову вољу и судове (Древни монашки устави / Drevni monaski ustavi).
# Душа својом мисаоном силом чува тишину и чистоту срца, и познаје љубав према своме Творцу, јер та је љубав похрањена у душу (Древни монашки устави / Drevni monaski ustavi).
# Не живи тамо, где си грешио (свети Антоније Велики / Antonije Veliki sveti).
# У различитим књигама, које су написане под очигледним утицајем злобног разума сатане, раширене су мреже за мој ум. Учења, мудровање – отров лажи испија се из отровног знања (свети Игњатије Брјанчанинов / Ignjatije Brjancaninov sveti).
# У последња времена услед безакоња пресушиће љубав многих (Мт. 24,12) и умножиће се број оних који гину у ђавољим мрежама, (појавиће се) књиге са лажним учењем, умови који предају лажно учење (свети Игњатије Брјанчанинов / Ignjatije Brjancaninov sveti).
# Не читај књиге штетне за душу, него само оне које су написали Свети Оци Васељенске Цркве. Не читај јеретике и богохулнике, јер они под узвишеним називима светости, побожности, братства, среће и сличног, убацују отров у душу, одвраћају уши од истине и окрећу се бајкама (2. Тим. 4,4) (свети Игњатије Брјанчанинов / Ignjatije Brjancaninov sveti).
# Стари су мислили да постоји животиња чији један поглед доноси смрт; управо таква је недуховна књига: њено читање је први, смртоносни ударац који се наноси души, после кога неумитно следи много других удараца
# Душевни мир је најобилнији извор врлина (Древни монашки устави / Drevni monaski ustavi).

Христос се роди!

Тропар Божића (Рождество Твоје)

Рођење Твоје, Христе Боже наш, дарова свету светлост разума: јер у њему они који звездама служаху, од звезде се научише да се клањају Теби, Сунцу правде и да упознају Тебе, с висине Истока, Господе слава Теби.
Troparion, mode IV

Thy Nativity, O Christ our God, has shone upon the world with the light of knowledge; for thereby they who adored the stars through a star were taught to worship Thee, the Sun of Righteousness, and to know Thee the Dayspring from on night. O Lord, glory to Thee.

Свим читаоцима и пријатељима честитамо празник. Христос се роди - Ваистину се Роди!

ОБАВЕШТЕЊЕ

Издавачки фонд Архиепископије Београдско-Карловачке данас организује промоцију првог тома сабраних дела блаженопочившег Патријарха Павла.

Промоција ће се одржати у оквиру Божићног Сајма у просторијама бивше робне куће "Клуз" ул. Масарикова 4 (угао Масарикове и Ресавске).

Учествују: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-Приморски г. AМФИЛОХИЈЕ и Његово Преосвештенство умировљени епископ Захумско-Херцеговачки г. АТАНАСИЈЕ.

Време: понедељак, 4. јануар 2010. у 19 часова.

Улаз слободан (радно време Божићног Сајма од 10 до 20 часова).

И на крају да вас подсетимо да се Божићни Сајам затвара сутра око 18 часова.

Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу

Писмо 15.

На питање о поклонима одговорићу следеће: Бог од нас не захтева оно што превазилази наше снаге и што после доводи до изнемоглости. Стога можеш слободно да смањиш број поклона или да их замениш појасним, остављајући при томе само три велика. Уз то, можеш да их поделиш на три дела у току дана.
О бројаницама: мада оне првенствено припадају монасима, нема никаквих сметњи да се и световњаци моле помоћу њих, само да их не носе јавно као монаси, него да их употребљавају приликом домаће молитве или на путу, јер се бројанице називају мачем духовним, који нас подсећа на молитву и обавештава о броју молитава или поклона које смо савршили.
Ако постоји склоност ка зависти према сестрама и склоност ка њиховом вређању, као и претерана брига о својим стварима, то треба да одсецате док су деца још млада и док се те лоше склоности нису сасвим укорениле, и то саветима, или благим казнама, или тако што ћете их нечега лишити. Искусан вртлар ће младо дрвце које је криво и чворновато обрезати и привезати; тако ће оно после бити право и плодоносно. Овај пример је уз Божију помоћ подесан и за тебе.
Ако сматрате да је неопходно да узмете благочестиву, православну девојку која би пазила на децу – уз међусобну сагласност можете то да учините. Како би ти сама могла да изађеш на крај са децом? Нека Господ помогне да она своју дужност извршава на корист ваше деце.
Молећи за тебе и за читаву вашу породицу мир и благослов Божији, остајем ваш недостојни богомолитељ, многогрешни јеромонах Макарије.
Честитам ти наступајућу Нову годину.

29. децембар 1859. године